Шарл Мишел одлично познаје ситуацију у БиХ

Бањалука - Нови предсједник Европског парламента Италијан Давид Сасоли, који је јуче изабран на ту функцију, затим нови шеф Европског савјета Белгијанац Шарл Мишел, који 1. децембра треба да преузме дужност од Доналда Туска, као и Њемица Урсула фон дер Лејен, која је промовисана у будућу шефицу Европске комисије, повезани су са утицајном Билдерберг групом и подршку моћних заштитника искористиће да раздрмају бирократизовани европски апарат и убрзају интеграционе процесе, тврди бивши амбасадор БиХ у Белгији са одличним везама у дипломатским круговима Драшко Аћимовић.

Он открива за “Глас Српске” да је насљедник Доналда Туска на челу Европског савјета бивши белгијски премијер Шарл Мишел велики пријатељ БиХ, али да је политички врх земље својевремено прокоцкао шансу и његове искрене намјере да помогне БиХ.

- Док сам био амбасадор у Белгији изборио сам се да нам Мишел и његова влада дају подршку, понудили су да преузмемо њихов механизам координације, који је најсложенији у Европи, али су и њихови проблеми најсличнији нашима. Пристали су и да нам буду земља партнер за ЕУ, а све то би за собом донијело велике инвестиције у БиХ, али наше руководство је све то игнорисало. Замислите шта би значило да смо тада почели сарађивати на таквом нивоу и да сада имамо најважнијег човјека Европе као пријатеља који нас подржава - каже Аћимовић.

Он подсјећа и да је половином новембра 2017. године поднио оставку на амбасадорску функцију и открива да је разлог за тај несвакидашњи потез било отказивање највећег састанка у историји дипломатских односа између БиХ и Белгије, на којем је радио више од шест мјесеци. Аћимовић каже да се нови челници три најважније институције Европске уније, као јаке личности са моћном заштитом и подршком, неће либити да доносе крупне одлуке.

- Досадашњи челници Европског савјета, Европске комисије и Европског парламента Доналд Туск, Жан-Клод Јункер и Антонио Тајани нису имали довољно ауторитета и снаге да се наметну. Нови челници имају јаку залеђину и сигуран сам да ће убрзати стварање уједињене Европе, као и да би њихови први кораци могли да иду у правцу стварања европске војске - каже Аћимовић.

На питање да ли то значи да је пораз доживјела суверенистичка политика Стива Бенона, бившег савјетника америчког предсједника Доналда Трампа, који слови за идеолога европске деснице, Аћимовић каже да је десница одрадила свој дио посла.

- Они ће бити јак корективни фактор унутар европских институција, али не и лидери ЕУ. Уосталом, видјели сте свега неколико дана пред изборе за Европски парламент како су десничари спуштени на земљу кроз аферу “Ибица”, у којој је главну улогу имао један од лидера европске деснице аустријски вицепремијер Кристијан Штрахе - каже Аћимовић.

Погодно за Србију

Професор међународних односа на бањалучком Факултету политичких односа Милош Шолаја каже да не очекује неку нарочиту промјену политике ЕУ према западном Балкану након доласка новог руководства.

- Пошто је објелодањено да ће нови високи представник за спољну политику и безбједност бити Шпанац Борел могуће је да би то могло да буде погодно за Србију у вези са преговорима са Приштином, зато што Шпанија због својих унутрашњих проблема са Каталонијом није признала независност Косова. Али ни то неће у највећој мјери зависити од самог Борела, јер ће он морати да спроводи европску, а не шпанску политику - каже Шолаја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.