Сарајево спрема нову пописну подвалу

Бањалука - Први озбиљнији наговјештаји новог пописа становника у БиХ, који се очекује за двије године, могли би да у самом старту доведу до проблема јер бошњачка страна, према тврдњама стручњака, већ покушава да створи погодно тло како би они који годинама не живе у БиХ били подведени као стално становништво.

Посљедњи попис становништва у БиХ 2013. године обиљежили су велики проблеми, а прича је завршила тако што је Република Српска, незадовољна начином на који је Агенција за статистику БиХ обрадила податке, крајем 2016. године објавила своје податке.

Кључни камен спотицања била је намјера да у резидентне, односно сталне, становнике уђу и они који дуже од годину дана не живе у БиХ, чему се РС успротивила, указујући на то да се тако жели довести до тога да број Бошњака у БиХ пређе 50 одсто, што се на крају и догодило.

Пописивачи би поново на терен требало да изађу 2021. године, а са неких адреса у Сарајеву упозорили су већ да поједини желе дијаспору брисати из пописа. Федерални медији објавили су да статистичким институцијама већ стижу приједлози поводом предстојећег пописа становништва и да је један од њих да буде избачена такозвана дефиниција намјере, односно да неће бити пописани они који у БиХ живе краће од годину дана, указујући на то да ће, ако те дефиниције намјере не буде, попис бити лажан.   

Саговорници “Гласа Српске” блиски статистичким институцијама сматрају да се иза тога вјероватно крије спин, односно тежња да бошњачка страна таквим и сличним “варницама” испита терен како би у старту приказали да је та прича опасна за БиХ, односно за њихове интересе и циљеве. 

Стручњак за питања пописа становништва Драгиша Бјелоглав истакао је за “Глас Српске” да су правила јасна и да је стално становништво оно које је на одређеном подручју дуже од годину дана.

- Све што живи изван те територије дуже од годину дана се не пописује за тај дио јер не може исти становник бити пописан у двјема земљама. То је са становишта и Уједињених нација и Европске комисије потпуно јасна дефиниција - рекао је Бјелоглав, који је раније учествовао у припреми пописа у БиХ и бавио се тим питањима и почетком деведесетих година.

Бјелоглав је нагласио да у БиХ, за разлику од других земаља у региону, има другу димензију.

- То су политичке подјеле, заступљеност у скупштинама и због тога долази до проблема. Слични проблеми постоје, између осталог, у Македонији, гдје није било пописа јер су Албанци почели да организују становништво да долази и тако даље - рекао је Бјелоглав и додао да је проблем у БиХ био, не у дефиницији пописа, већ у реализацији.

Завод без приједлога

У Републичком заводу за статистику рекли су за “Глас Српске” да припреме у вези са пописом још нису у фази када се разматрају методолошка рјешења међу којима је и статус резидентности.

- Републички завод нити је добио нити је давао приједлоге о “дефиницији намјере”, а такође ни између три статистичке институције није било говора о тој теми. У попису се залажемо за примјену стандарда и методологије “Евростата” који јасно дефинишу резиденте у попису у некој држави - рекли су кратко у тој републичкој институцији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.