Садовић потјернице сакрио у ладицу

СAРAЈЕВО - Интерполове потјернице за 19 лица осумњичених за ратни злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву још нису прослијеђене SIPA, МУП-у РС и ФБиХ, иако су у Сарајево стигле прије неколико дана.

Како сазнаје "Глас Српске", достављање потјерница блокирао је министар безбједности БиХ Тарик Садовић под изговором да чека одговор на жалбу о њиховом расписивању коју је упутио централи Интерпола у Лиону.

У Биро Министарства безбједности БиХ за сарадњу са Интерполом у уторак је из Интерпола Србије стигла потјерница за 19 особа из БиХ. Међу њима су и чланови ратног Предсједништва РБиХ. Терете се за страдање војника ЈНA у Добровољачкој улици 1992. године у Сарајеву. Истрагу о предмету "Добровољачка" води Тужилаштво за ратне злочине Србије.

Директор Полиције РС Урош Пена каже да потјернице још нису стигле у МУП РС, али да ће он, чим оне стигну, да поступи по Статуту Интерпола.

- Када добијемо Интерполове потјернице, свако од тих 19 особа ко се нађе на територији РС биће одмах лишен слободе. То није за тумачење јер међународни правни акти имају овдје правну снагу пошто смо потписници и чланице Интерпола - каже Пена.

Портпарол Министарства правде БиХ Марина Бакић каже да би, чим стигну, потјернице требало да буду прослијеђене полицијским агенцијама на поступање.

- Ми смо упознати с тим да су потјернице стигле у БиХ, али нећемо давати никакве коментаре - каже портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић.

Портпарол Aгенције за истраге и заштиту (SIPA) Жељка Кујунџија каже да у тој агенцији немају никакав коментар  поводом потјерница. Исти одговор дала нам је и у претходна два дана.

Предсједавајући Предсједништва БиХ Небојша Радмановић изјавио је да Република Србија расписивањем потјерница у случају "Добровољачка" не крши Римски споразум, како то тврде друга два члана Предсједништва.

У саопштењу се констатује да је јасно да Правила пута садрже процедуру која се искључиво тиче БиХ, али се не односи на Србију и Хрватску, које су већ судиле и суде осумњиченим за ратне злочине почињене на територији БиХ.

- Србија и Хрватска су међусобно ово питање ријешиле тако што су тужиоци ових земаља потписали споразум према којем се суђења осумњиченима за ратне злочине одвијају у земљама чији су држављани или имају пребивалиште, без обзира на то гдје је злочин почињен. Хрватска је сличан споразум потписала и са Црном Гором. Ове државе, као што се види, никада нису поступале по Правилима пута (што недвосмислено потврђује и Карла дел Понте) и то прије није био проблем, а сада, очигледно, јесте - наглашава се у саопштењу из Радмановићевог кабинета.

Правила пута

Небојша Радмановић каже да су Правила пута, као додатка Римском споразуму, престала да важе 2004. године, а да је категоризацију предмета ратних злочина преузело Тужилаштво БиХ у складу са Правилима пута.

- Међутим, Правила пута садрже процедуру која се искључиво тиче БиХ, али се не односи на Србију и Хрватску. Оне никада и нису ни поступале по Правилима пута - каже Радмановић.

Инцко - Силајџић

Бошњачки члан Предсједништва БиХ Харис Силајџић састао се у петак са високим представником у БиХ Валентином Инцком са којим је разговара о догађајима у Добровољачкој улици 1992. године и начину превазилажења настале ситуације, узроковане мјерама предузетим од српског правосуђа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.