БАЊАЛУКА, БЕОГРАД - Саборност и понос је слоган под којим ће Српска и Србија, другу годину заредом, заједнички прослављати 15. фебруар - Сретење, један од најважнијих датума у историји који би, због значаја, могли да обиљежавају и други под овим дијелом неба.

Република Српска и Србија су лани, први пут заједно обиљежиле Сретење - Дан државности с обје стране Дрине, позивајући на заједништво, јединство и снагу, а то је утврђено Декларацијом о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности народа на Свесрпском сабору у Београду 8. јуна 2024. године.

Сретење се, наиме, прославља у знак сјећања на збор у Орашцу 1804. године кад је дигнут Први српски устанак против отоманске власти, који је повео Карађорђе Петровић и представља један од најзначајнијих догађаја у српској историји.

На Сретење, 1835. године у Крагујевцу, издат је и заклетвом потврђен први Устав Србије, односно Кнежевине Србије, познат као Сретењски устав, којим је, између осталог, укинуто ропство и феудални односи.

Jедан од најважнијих датума

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Радан Остојић рекао је јуче да је Сретење један од најважнијих датума у историји српског народа јер је уједно и Дан сјећања на Први српски устанак и Дан бораца свих ослободилачких ратова које је српски народ водио кроз историју за слободу.

- Ово је један од најзначајних датума у новијој историји Срба и трајно нас повезује и из њега произилази да смо један народ, ми и Срби с друге стране Дрине, и сви датуми су заједнички - рекао је Остојић, уз поруку борцима да је Република Српска највећа вриједност и побједа.

Народни посланик у Скупштини Србије и члан међупарламентарног форума Србија-Република Српска Милимир Вујадиновић наглашава да је велико задовољство видети пуну повезаност и сарадњу Републике Српске и Србије, на начин како се вјероватно није дешавало никада у деценијама иза нас, али тешко и гледано кроз историју да је било веће повезаности међу народом као данас.

ФАКТИ

• Република Српска и Србија су лани, први пут заједно обиљежиле Сретење
• Сретење се прославља у знак сјећања на збор у Орашцу 1804. године кад је дигнут Први српски устанак 
• На Сретење, 1835. године у Крагујевцу, издат је и заклетвом потврђен први Устав Србије

- То је, свиђало се некоме то или не, резултат доследне политике у тој области, коју је започео данашњи српски председник Александар Вучић, али су је без имало заостајања пратиле политичке структуре и власти Републике Српске. Заједничка прослава Дана државности - Сретења је само један наставак тих процеса. Оно што је битно напоменути, без обзира на злураде политичке и медијске констатације од дела сарајевске политичке чаршије, је да ова прослава, као ни било шта друго није усмерена против било кога, већ је напротив празник нашег сећања на упорну борбу против окупатора и сећања на прво успостављање уставног система и реда, који је био један од најнапреднијих у Европи, укидање феудализма и повратка грађанских права свим нашим људима тога времена – казао је Вујадиновић.

Прослава, подвукао је, има и своје правно и политичко утемељење.

- Споразумом о специјалним и паралелним везама између Србије и Српске, јасно је у више чланова предвиђена сарадња и у оквиру општих политичких услова, уз уважавање посебних интереса, а поготово сарадња у области културе, што ово дефинитивно јесте. Могло би се рећи да је прослава ових догађаја празник и свих народа на овим просторима па и у БиХ, јер су означили почетак борбе и протеривања турских окупатора са наших простора и први весник слободе у новије време – подсјетио је.

Било би нормално...

То су догађаји, тврди, који се тичу и бошњачког и хрватског народа и било би апсолутно нормално да и они учествују у прослави.

- Свако противљење тој врсти празника може долазити само од онога ко жали за окупационим трупама на нашим просторима, било да су оне долазиле са истока или запада. Ти догађаји су значили почетак ослобођења од турске окупације и свако противљење таквим стварима може значити само да неко има жал за окупатором, што је дефинитивно само његов проблем – каже Вујадиновић.

Мање је, додао је, важно на ком мјесту се славе празници нашег сјећања на наше борбе против страних окупатора.

-  Празник свих нас јесте и прослава босанско-херцеговачког устанка, тј. Невесињске пушке, Поп-Јовичина буна, устанци против фашиста 1941. у јуну у Херцеговини или пак у децембру исте године у Рудом, без обзира што се нису дешавали на простору данашње Србије и нико у Србији нема апсолутно ништа против тога да се ти датуми обележавају. Надати се да нико међу сарајевским политичарима не жали искрено ни за турским, ни за угарским ни за немачким ни за било којим другим окупатором кроз историју, те да им такви датуми не сметају, већ напротив, да их могу бар донекле држати и за своје, јер су допринели и њиховом ослобођењу – нагласио је.

Било какво друго гледиште би, додао је, било погубно за њих саме.

- Ми ћемо се увек сећати борби и борити против окупатора, било да долазе са истока или са запада. Без обзира на све, Србија, пре свега под утицајем српског председника, остаје чврсто уз Републику Српску у свим сегментима живота, поштујући интегритет БиХ и дејтонску структуру, али поштујући и Споразумом о специјалним и паралелним везама, те поштовање према њему, очекује и од осталих политичких актера у БиХ, јер је и од њих као такав прихваћен и ратификован - закључио је Вујадиновић у изјави за наш лист.

Српска и Србија, између осталог, заједно обиљежавају и 15. септембра - Дан српског јединства, слободе и националне заставе који је установљен у знак сјећања на пробој Солунског фронта 1918, односно почетак ослобођења Србије у Првом свјетском рату.

Програм

Програм обиљежавања Сретења у Републици Српској почиње у петак и то отварањем објекта за онкологију и хематологију са палијативном његом Универзитетског центра Српске, након чега је планирана свечана академија у Спортском центру "Борик" у присуству званичника Српске и Србије.

У Вишеграду, у суботу, програм почиње служењем парастоса погинулим борцима Војске Републике Српске у манастиру Добрун и полагање вијенаца на споменик Карађорђу, након чега слиједи академија у Андрићграду.

Програм обиљежавања наставиће се 15. и 16. фебруара у Аранђеловцу и Орашцу, а потом и у Крагујевцу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.