Са Балкана илегално нестало више од 111 милијарди долара

Вашингтон - У Вашингтону на Капитол Хилу је одржана дискусија под називом: “Илегални одлив новца, страна помоћ, Хрватска и балкански путеви: Пријетња људским правима, економији и безбједности”.

Како преноси портал “Гласа Америке”, међу говорницима су били представници Адриатик института за јавну политику, као и владиних и невладиних организација које се баве истраживањем илегалног одлива који шкоди економијама и безбједности балканских земаља.

На панелу су изнесене запањујуће цифре: из балканских земаља се у периоду од 2001 - 2010. године одлило више од 111 милијарди долара у илегалним радњама путем криминала, корупције и избјегавања пореза, и завршило на рачунима у иностранству.

Према подацима организације “Глобал Фајненшел Интегрити”, хиљаду милијарди долара илегалног одлива новца долази из економија у развоју.

Сто милијарди се улива у те земље путем стране помоћи.

То значи да је однос стране помоћи и илеганог одлива 10:1.

Зато, ако се запитате зашто је некој земљи још увијек потребна страна помоћ, одговор је: јер новац илегалним путем иде ван земље, наглашава Том Кардамоне, директор америчке организације “Глобал Фајненшел Интегрити” и бивши извршни директор Центра за контролу оружја и непролиферацију.

У интервјуу за “Глас Америке” он каже да постоји читав низ начина да се новац пребацује, крије и пере.

У балканским земљама постоје слаби системи владе и надгледања, поготово када се ради о одливу новца из владиних рачуна или трговине дионица са погрешном вриједности, што је на неки начин у домену царинске службе.

Међу многобројним механизмима илегалног одлива новца су тајни банковни рачуни, корпорације које тајно врше трансакције, пореска уточишта са готово никаквим регулативама.

Све те системе веома лако могу користити корумпирани појединци, компаније, они који желе опрати новац од криминалних активности.

- Лако је илегално изнијети новац из економија земаља у развоју - каже Том Кардамоне.

У периоду од 2001-2010, из балканских земаља се одлило 111,8 милијарди долара.

И то не укључује трансакције направљене у готовини.

Напримјер: из БиХ се одлило 8,3 милијарди долара, што је у процентима 46 одсто бруто националног дохотка. У Црној Гори, примјера ради, та је сума 6,2 милијарде долара или 138 одсто бруто националног дохотка, а у Хрватској је одлив новца био у износу 15,2 милијарде долара или 25 одсто бруто националног дохотка.

“Глас Америке” даље јавља како су у велики дио тих шема биле умијешане аустријска банка Хyпо Алпе Адриа, као и банка у Лихтејнштајну.

Том Кардамоне каже да је тешко утврдити колико је од тог новца повезано са тероризмом.

То је тешко рећи, јер је власништво над компанијама тајно на многим мјестима.

Терористичка ћелија некад може имати контролу над компанијом која врши трансакције, и која има банковни рачун.

Зато је једна од ствари које заговарамо јавни регистар власника компанија, односно оних који имају финанцијске користи од њих. - Сада те информације нису јавне, али земље Г8 о томе сада говоре и настоје то учинити једном глобалном нормом - рекао је он.

У регион Балкана су се, како се наводи, улиле и огромне суме руског новца у готовини.

Балкан је атрактивна рута за кокаин, који се пребацује из Јужне Америке у западну Европу, или из Афганистана, преко Ирана и Турске, кроз Србију, Црну Гору, БиХ, до западне Европе.

Балкан је рута и за трговину оружјем, као и трговину људима. Према расположивим подацима, од милион жена које су жртве трговине људима, 200 хиљада њих иде преко Балкана.

Наташа Срдоч, суоснивач и предсједавајући Адриатик института за јавну политику из Ријеке, каже да БиХ и цијели регион Балкана имају сличан проблем, а то је недостатак независних судија и транспарентног судства.

Срдоч је у априлу послала отворено писмо њемачком кацелару Ангели Меркел са јаком препоруком да Њемачка блокира улазак Хрватске у ЕУ јер економија те земље није конкурентна због високе стопе корупције и избјегавања пореза.

Она наглашава да се системи владавине закона у балканским земљама морају промијенити.

Хрватски корумпирани политичари и групе организованог криминала извлаче користи од “балкансе руте” која креће из Афганистана и Пакистана преко Ирана и која се користи за кријумчарење хероина, оружја, те дјевојака и дјеце у Европу.

Неколико балканских криминалаца високог профила, који су ухапшени у фебруару 2012. у Шпанији, имали су званичне хрватске пасоше.

Истрага је водила до хрватског Министарства унутрашњих послова, али ниједан званичник на високом нивоу није био проглашен одговорним, преноси “Глас Америке”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.