Руководство Уставног суда БиХ позвало у помоћ Српску и ФБиХ

САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - Уже руководство Уставног суда БиХ пожалило се у петак на свој "крњи" сазив, али и устврдило да легитимно дјелује и доноси одлуке и поред чињенице да још нема двоје судија из Републике Српске, на шта им је експресно стигао одговор да се неке лекције уче већ на почетку студија права.

• Уставни суд Босне и Херцеговине ради у такозваном „крњем“ саставу јер у њему тренутно дјелује седам од девет судија предвиђених Уставом.
• Недостају двоје судија из Република Српска, због чега институција дуже вријеме функционише без њиховог учешћа у одлучивању.
• Предсједник Уставног суда Мирсад Ћеман позвао је надлежне институције да изаберу недостајуће судије, упозоравајући на велики број неријешених предмета и оптерећење рада суда.
• Професор права Љубинко Митровић оспорио је легитимитет суда у постојећем саставу, тврдећи да без судија из Српске он не може бити потпуно легитиман.
• Републички званичници и дио стручне јавности позивају на реформу Уставног суда БиХ и замјену страних судија домаћим кадровима.

Институција Уставног суда БиХ је утемељена члановима Устава, којим се, осим надлежности, уређују и организационо устројство и процедуре те коначност и обавезност његових одлука. Међутим, тренутна слика је далеко од тога јер дуже вријеме функционише у крњем саставу. 

У суду тренутно, од девет судија, како је прецизирао Устав, има њих седам - четворо је именовано у Представничком дому ФБиХ и ради се о Бошњацима и Хрватима, а преостали су стране судије који долазе из Њемачке, Албаније и Швајцарске. 

С друге стране, нема ниједног од двоје судија из Републике Српске, колико прописује Устав, због пензионисања доскорашњих кадрова прије неколико година те чињенице да Српска захтијева да се суд уведе у законски оквир, поздрави са троје страних судија па тек онда да именује своје представнике.
Суд, наиме, ради по сопственим правилима, а позивајући се на њих, што је наишло на оштре реакције из Српске половином 2024, омогућиле да судије остану на позицији и након навршених 70 година живота у случају да дотад не буде изабрана његова замјена.

Изгласана су и одређена рјешења да би могли да раде без кадрова из Српске, а први човјек те правосудне институције Мирсад Ћеман је у петак замолио институције у Републици Српској и ФБиХ да изаберу недостајуће судије, које ће замијенити њега и Валерију Галић због одласка у пензију, те додао да је "судијски дефицит разлог за драстично смањен број ријешених апелација".

Ћеман је појаснио да су прошле године имали 13.625 неријешених предмета док их је прије настанка тог дефицита било мање од 3.000. Навео је и како су добили 5.671 предмет, док су ријешена 2.503.

- Изаберите недостајаће судије на вријеме, немојте да било ко доводи у питање легитимитет суда. Немојте да било ко, било чиме мотивиран, доводи у сумњу уставност, легалитет и легитимитет суда - поручио је он, уз опаску да се судије не бирају као представници народа, него према територијалном принципу дефинираном Уставом БиХ.

Недуго након конференције за новинаре чланова Уставног суда БиХ, огласио се професор права Љубинко Митровић, тврдећи да Ћеман, који тврди да тај суд легитимно дјелује и доноси одлуке, очигледно не познаје елементарне појмове попут легитимности и легалности дјеловања.

- Суд у којем нема двоје судија из Републике Српске ни у ком случају не може бити легитиман без обзира на то што је евентуално легалан. Дакле, док год у овом суду не буде судија из Републике Српске, његове одлуке су сасвим је јасно нелегитимне - поручио је Митровић за Срну.

С друге стране, каже Митровић, Ћеман мора да моли надлежне институције из Српске да изаберу судије из Српске не због себе и легитимности и легалности „свог“ суда, већ због чињенице да, према доступним подацима, има више од 17.000 неријешених предмета.

- И на крају, тај суд одавно није његов, он је пензионер од 1. децембра 2025. године. Да има имало моралности у њему, он би се од пензионисања бавио унуцима, а не судом и накарадним судовањем - напоменуо је Митрови.

Он је подсјетио да је Ћеман након 1. децембра прошле године морао да буде пензионисан, али да је актом који је Уставни суд донио и даље на позицији.

- Сви ми који смо некад полагали испит из предмета Увод у право на првој години правних факултета знамо да се подзаконским актом, према правилима Уставног суда, не може мијењати Устав као највиши правни акт једне земље. То зна и Ћеман - закључио је Митровић.

На дјеловање Уставног суда БиХ је упозорила Влада Републике Српске у свом последњем извјештају Савјету безбједности Уједињених нација. 

- Уставни суд БиХ, под контролом троје страних и двоје бошњачких судија који дјелују у спрези, није учинио ништа да заустави очигледна и озбиљна кршења Устава, већ је користио сваку прилику да, супротно Уставу, ослаби Републику Српску, по правилу уз подршку и тихо мијешање ОХР-а и појединих страних пријестоница – пише у том извјештају.

Уставни суд једне државе, наводе, требало би да буде институција састављена од угледних судија из те државе, посвећених очувању уставног поретка, али та институција у БиХ представља нешто сасвим друго. 

- Чланови међународне заједнице треба да подрже реформу Уставног суда БиХ тако да у њему коначно сједе само држављани БиХ. Таква реформа би помогла да се обезбиједи истински независан Уставни суд те ојачају његов легитимитет и суверенитет БиХ – поручено је из републичког врха. 

Опција 

Могућност да стране судије буду замијењене домаћим стручњацима даје и сам Устав БиХ. Тим актом је прецизирано да ће мандат судија именованих у првом сазиву бити пет година, осим ако поднесу оставку или буду с разлогом разријешени на основу консензуса осталих судија.

- За именовања која се буду вршила након истека периода од пет година од првих именовања, Парламентарна скупштина може законом предвидјети другачији начин избора троје судија које бира предсједник Европског суда за људска права - пише у Уставу БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.