Резултати слаби, плате врхунске

БAЊAЛУКA - Парламент и Савјет министара БиХ у првих девет мјесеци ове године имали су најлошије резултате у поређењу са истим институцијама у Србији и Хрватској, али су посланици и министри у БиХ истовремено били најбоље плаћени у региону.

Наводи се то у деветомјесечним извјештајима о раду Парламента и Савјета министара БиХ које је у петак представио Центар цивилних иницијатива (ЦЦИ).

Из ове невладине организације упозорили су да су резултати рада Парламента и Савјета министара БиХ крајње скромни, али да то није утицало на плате посланика и министара.

- Посланици Парламента БиХ и даље су најплаћенији у региону и мјесечно примају између 5.500 и 7.500 марака. То значи да парламентарци за четворогодишњи мандат зараде и до 300.000 марака. За тај износ запослени са просјечном платом у БиХ морају да раде чак 30 година. Посланик у Парламенту БиХ који учествује у раду парламентарних комисија мјесечно заради просјечно 6.145 марака - наводи ЦЦИ.

Додаје се да је посланицима и делегатима оба дома Парламента БиХ у првих девет мјесеци ове године исплаћено више од 3,5 милиона марака.

Представници ЦЦИ истакли су да нису успјели да добију званичне податке о примањима предсједавајућег и министара у Савјету министара, али да њихова просјечна примања износе око 4.850 КМ.

У извјештају се наводи да су министри у Савјету министара за девет мјесеци у техничком мандату одржали 22 сједнице и на њима провели мање од 15 часова, а истовремено су зарадили 570.000 КМ.

- Овакав рад у посљедњих девет мјесеци наплатили су више од пола милиона марака, а утврдили су свега 21 закон - казао је координатор ЦЦИ за праћење рада Савјета министара БиХ Денис Телић и додао да су само на једном засједању, које је трајало сат, били присутни сви министри.

Према подацима ЦЦИ, Савјет министара је на мјесечном нивоу утврђивао 2,3 закона, док је просјек Владе Црне Горе 12 закона, Владе Србије 15, а Владе Хрватске чак 26 закона мјесечно.

У ЦЦИ истичу да је по учинку гори од Савјета министара био Парламент БиХ са усвојених 11 и одбачених девет закона.

- Хрватски сабор је у првих девет мјесеци усвојио 184 закона, односно три више од укупног броја закона које је Парламент БиХ усвојио у претходном четворогодишњем мандату и нови сазив од почетка године - истакли су у ЦЦИ и подсјетили да је конституисање Парламента трајало скоро седам мјесеци и окончано је тек крајем јуна.

У ЦЦИ истичу да већи дио кривице за лоше стање у БиХ лежи у неодговорности изабраних представника власти, што је наведено и у посљедњем извјештају о напретку БиХ на путу ка ЕУ.

- Док се све владе и парламенти у региону тренутно концентришу на испуњење преосталих обавеза из програма рада за ову годину, уз истовремени рад на креирању програма за идућу, Парламент и Савјет министара БиХ ушли су у посљедњи квартал године без икаквог плана и без усвојеног буџета за ову годину - наводи ЦЦИ.

Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламента БиХ Лазар Продановић каже да је ситуација коју је представио ЦЦИ, нажалост, објективна.

- Да је законодавна власт конституисана раније, били бисмо у ситуацији да имамо усвојен већи број закона и били бисмо бржи на путу ка чланству у ЕУ. Нажалост, ситуација је таква каква јесте - рекао је Продановић и додао да би ситуација могла да постане још драматичнија ако ускоро не буде формиран нови Савјет министара јер ни Парламент неће имати шта да ради.

Бивши парламентарци

У Парламенту БиХ је закључно са 30. септембром ове године било 20 парламентараца којима је лани истекао мандат, а који су остали на платном списку јер нису пронашли нови посао. Они су у просјеку примали 4.000 марака мјесечно.

- Сваког мјесеца се из буџета БиХ за бивше парламентарце издваја између 85.000 и 95.000 марака, не рачунајући порезе и доприносе на те плате - наводи ЦЦИ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.