• Новости
  • Политика

Реликт прошлости: Да ли је након УСАИД-а и НЕД на мети Бијеле куће

Пише: Вељко Зељковић 11.02.2025 16:27
Фото: Реликт прошлости: Да ли је након УСАИД-а и НЕД на мети Бијеле куће

САРАЈЕВО - Уколико нова америчка администрација након Агенције за међународни развој (УСАИД) на лед стави и Националну задужбину за демократију (НЕД), то ће додатно погодити функционисање невладиног сектора широм свијета, али и у БиХ, а међу њима и рад организација као што су Транспаренси интернешенел, "Раскринкавање", БИРН и Центар цивилних иницијатива, које су у претходном периоду добиле знатна финансијска средства од ове организације.

НЕД је, иначе, током 2023. у БиХ финансирао грантове и пројекте вриједне око 1,65 милиона долара, што је око 3,2 милиона марака. Ради се о новцу обезбијеђеном из буџета који на годишњем нивоу износи око 365 милиона долара.

Примјера ради, платформа "Раскринкавање" је у периоду од 2018. до 2023. примила 800.000 долара, а међу донаторима су били НЕД, Џорџ Сорош и америчка амбасада у БиХ. Ради се о платформи која се бави провјером тачности информација, односно, како се наводи на њиховом порталу - дезинформација у јавном простору.

МОДУС ОПЕРАНДИ

Уколико шеф Одјељења за владину ефикасност Илон Маск остане досљедан у својим пријетњама да би се на листи за одстрел могао наћи и НЕД, за који је рекао да је препун корупције, поменуте организације би се нашле у необраном грожђу, баш као и Радио Слободна Европа и Глас Америке, за које је из нове америчке администрације поручено да су непотребни реликти прошлости.

Зашто су се УСАИД и НЕД нашли на удару нове америчке администрације, те да ли постоје спонтане револуције? Према оцјенама политичких аналитичара, ради се о двије агенције које су у посљедњих неколико деценија кроз разне пројекте промовисале глобалну агенду, при томе финансирајући разне невладине организације, медије и "посматраче" који су имали задатак да дискредитују и маргинализују све оне који нису били на фону тог плана дубоке државе. Како сматрају, НЕД је заједно са Фондацијом за отворено друштво, иза које стоји контроверзни мултимилијардер Џорџ Сорош, служио као машина за промјену режима широм свијета, спроводећи разне тајне операције и активности сличне оним које представљају модус операнди ЦИА.

На ово се упозорава и у најновијем извјештају Центра за обнову Америке, иза ког стоји Расел Воут. Ради се о политичару који је био у Трамповој екипи током његовог првог мандата, а радио је као директор Канцеларије за управљање и буџет. Према његовим ријечима, невладине организације широм свијета коришћене су од стране америчких агенција за ширење такозване меке моћи отуђених центара моћи, а све је било упаковано у, како је истакао, пружање хуманитарне помоћи, ширење демократије и борбу против корупције.

МЕТАСТАЗА

Фонд је, иначе, основан 1983. и то на врхунцу хладног рата, а осмислили су га бивши директор ЦИА Вилијам Кејси и бивши оперативац Волтер Рејмонд. Према ријечима Воута, овом приликом направљена је једна, како ју је назвао, квазинезависна невладина организација, чији је првобитни циљ био финансирање дисидентских група у државама бившег совјетског блока. И НЕД је на крају успио у својим плановима. Све је крунисано распадом Совјетског Савеза. Међутим, фонд је након тога метастазирао. Оно што је, како каже, почело као невладина организација, дизајнирано да одврати комунистичку идеологију, временом је  трансформисано у моћно политичко оружје демократа, односно одређених центара моћи.

Као примјер наводи обуку и финансирање кључних политичких покрета у Египту, Јемену, Либији и другим земљама у којима је на крају дошло до арапског прољећа. Није се стало на томе, јер је НЕД, додаје он, подстакао и политичку револуцију у Украјини. Сталан доток милионских грантова украјинским политичким субјектима и покретима довео је до наранџасте револуције која је утрла пут за рат између Украјине и Русије.

Слични "демократски" преврати покушани су и у Индији, Бразилу и Салвадору. На овај начин, према ријечима директора  Центра за обнову Америке, фонд је постао борац против демократије, јер је усвојено неписано правило да сваки политички покрет који се супротставља агенди глобалистичких институција представља пријетњу демократији.

Интересантно, непосредно прије избијања рата у Украјини НЕД је окончао своју дотадашњу праксу објављивања листе прималаца грантова.  За прошлу годину наведено је само да се ради о "осјетљивим информацијама".

ПОВЛАЧЕЊЕ РУЧНЕ

Ипак, највећа еволуција овог фонда, према мишљењу Воута, десила се онда када су одлучили да спонзоришу развој платформи које су почеле да се баве наводно лажним вијестима. Да су у НЕД-у озбиљно схватили пријетње Маска, говори и податак да су се из овог фонда недавно огласили саопштавајући да ће прекинути с праксом финансирања разних "раскринкавача". Они су се, баш као и у случају БиХ, бавили прављењем црних листа, а што је онда у наредном кораку требало да води ка гашењу некооперативних медија и портала. Да ли ће то бити довољно да Бијела куће одустане од затварања НЕД-а? Правник Огњен Тадић каже да је, ма како да се заврши ова прича око УСАИД-а и НЕД-а, Трампов тим разоткрио оно о чему се раније говорило, да су поједине америчке агенције користиле многобројне невладине организације широм свијета за спровођење глобалистичке агенде, рушење непожељних режима, али и за инквизиторски обрачун са свим оним медијима који нису у служби тог пројекта.         

Сматра да би власти у Српској требало све помно да испитају, али и донесу  закон о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација. Он је подсјетио да је БиХ од почетка изложена разним и многобројним иностраним утицајима, који су обесмишљавали све демократске процесе.

Каже да су нека од тих средстава УСАИД-а и НЕД-а коришћена за активности које су помагале становништву, али и да се иза свега очигледно крила намјера да се преко те помоћи наметне доминација и утиче на процесе онда када то одређеним центрима моћи затреба, а што подразумијева и утицање на изборне процесе. Указује и на моралне аспекте ове приче. Каже да је нормално да свака земља, па и невладине организације треба да сарађују са иностраним агенцијама, али, како каже, проблем је када се испостави да је неко из САД те фондове злоупотребљавао спроводећи скривену политику преко невладиног сектора, који у том случају постаје инструмент. То, наводи, није демократија. БиХ је, према његовим ријечима, све ове године била  у специфичном транзиционом положају који су многи покушали да искористе, односно злоупотријебе.

-  На то смо увијек упозоравали. Сада смо у позицији да ту тему поново ставимо на сто, да дефинишемо рад појединих невладиних организација, поготово оних који се финансирају из иностранства. Сматрам да би и невладин сектор требало да учествује у овим разговорима како би све демистификовали - поручио је Тадић.

Активности

НЕД је својевремено био оптужен и за политичко и изборно мијешање у Боливији, Куби, Никарагви, Тахитију и Венецуели. Учествовао је и у антидржавним активностима унутар Бјелорусије, али огроман новац уложио је и у кампању мађарске опозиције. Новинар Алан Меклод недавно је објавио да је америчка влада потрошила више од 22 милиона долара на вођење информационог рата против Русије. Кинеска влада је још 2019. ставила овај фонд на црну листу. До тога је дошло након што је откривено да је преко НЕД-а обезбијеђено око 96,52 милиона долара којима је финансиран рад сепаратистичких група Свјетски Ујгурски конгрес и Тибетански омладински конгрес.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.