Референдум битан и за доношење будућих одлука

БАЊАЛУКА - Референдум који би, према најавама, ускоро могао да буде расписан у Српској није битан само за актуелни политички моменат већ и доношење будућих одлука, заштиту Дејтонског мировног споразума и остваривање српских националних интереса и циљева, оцијенили су политичари и правници.

Српска је, наиме, на прагу новог референдума на којем ће бирачи одлучити да ли ће или не Милорад Додик остати на функцији предсједника Републике, а детаљи у вези са спровођењем сложеног посла, почевши од тога како ће да гласи референдумско питање, требало би да утврде посланици на посебној сједници која предстоји.

Најава четвртог званичног референдума од оснивања Српске 9. јануара 1992. услиједила је као реакција на правоснажну пресуду Додику као предсједнику Републике коју је изрекао Суд БиХ, а због непоштовања одлука Кристијана Шмита са позиције високог представника у БиХ. Експресно је услиједила и одлука Централне изборне комисије БиХ којом је Додику одузет мандат, али та одлука још није правоснажна.

Као први одговор на тај, како су оцијенили званичници, политички прогон је најављен референдум, позивајући се при томе на законе и Устав, али и упозоравајући да су на удару и други стубови Српске.

Спољни члан Одбора за уставна питања Народне скупштине Марко Ромић је, подсјећајући да је референдум облик непосредне демократије, нагласио да ће онај који се најављује у Српској отворити многа питања.

- Овај референдум уколико буде одржан имаће и ширу конотацију из простог разлога јер пресуда Суда БиХ није само пресуда предсједнику Републике већ пресуда дејтонској БиХ и зато би тај будући референдум могао да буде вјетар у леђа свим институцијама Републике Српске да се снажније одупру свим облицима рушења Дејтонског мировног споразума, истовремено борећи се за одузете надлежности, а којих има више од 80 и које су на неуставан начин узете од стране заједничког нивоа БиХ – поручио је Ромић за "Глас".

Академик Витомир Поповић оцијенио је да је референдум изузетно важан за доношење будућих одлука и остваривање српских националних интереса и циљева. Поповић је изјавио да ће јавно мњење на референдуму исказати свој став, иако он не може да промијени пресуде или произведе други резултат у контексту донесених пресуда и одузимања мандата предсједнику Српске.

- Крајње је вријеме да сви фактори у Српској добро размисле о свему, извуку поуке, не клону духом и дефинишу шта је српски национални интерес - рекао је Поповић који сматра да је јединство потребно као хљеб насушни.

Правник Милко Грмуша је подвукао да се Додику суди за дјело које не постоји и које је декретом наметнуо Шмит. Сматра да би референдумско питање требало да гласи "да ли подржавате да неизабрани странац доноси одлуке у вашој земљи?".

- Тренутна криза није почела јуче, ни прије десет дана, већ 2015. године када је Уставни суд БиХ први пут искорачио из својих надлежности одлучивши да Дан Републике Српске није у складу са Уставом БиХ - рекао је Грмуша.

Сматра да је ова ситуација и прилика за катарзу у Српској, односно да спозна како ријешити не само овај проблем, већ бројне хроничне проблеме. Он је додао и да је велика грешка Републике Српске било доношење закона о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ на територији Српске, јер тај суд постоји у Уставу и први пут се десило, иако под притиском одлука истог тог суда, да Српска "окрене леђа" Уставу.

Социолог Владимир Васић изјавио је да ће предстојећи референдум бити потврда народне воље већ исказане на општим изборима, те упозорио да ће, ако се сада не заштити институција предсједника Српске, покушати одузети српском народу имовину и идентитет.

- Доћи ће на ред питање имовине, историја Српске, писање уџбеника... Хоћете ли ви сад неким својим декретом опет да смјењујете изабране представнике Српске? Па нећете, господине, не можете - поручио је Васић Шмиту и додао да ће се, ако буде потребно, референдуми одржавати стално.

Сенатор Републике Српске Богдана Кољевић изјавила је да ће предстојећи референдум представљати "политички чин српске демократске републике".

Милорада Додика је, у својству предсједника Републике, Суд БиХ осудио на годину дана затвора и шест година забране обављања функција зато што је потписао указе о ступању на снагу закона које је усвојила Скупштина, односно јер није испоштовао одлуке Шмита којег Српска не признаје, јер није именован у складу са процедурама у Савјету безбједности УН-а.

Одлуке

У Српској су, наиме, до сада одржана три референдума и то о Венс-Овеновом плану (1993), плану Контакт групе (1994) те Дану Републике Српске (2016). Осим тога, појединци сматрају да се, иако Српска није званично била формирана у вријеме одржавања плебисцита српског народа у БиХ о остајању у Југославији из 1991. године, због његовог карактера и посљедица, такође може убројати у референдуме Српске.

Уз то републички званичници су својевремено помињали и друга питања у вези са којима би грађани могли да се изјасне на референдуму. На листи су рад правосуђа на нивоу БиХ и нови Устав Српске чија је израда у току.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.