Реаговања на одлуку да Брђанин не буде пријевремено пуштен на слободу: Ађијус се понаша као социјални радник

БАЊАЛУКА – Одлука предсједника Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале Кармела Ађијуса да одбије захтјев за пријевремено пуштање на слободу некадашњег шефа Кризног штаба Српске Аутономне области Крајина Радослава Брђанина, који је у јулу прошле године одслужио двије трећине изречене казне, представља нови доказ у прилог тврдњама о пристрасности трибунала у Хагу.

У тој су оцјени сложни саговорници „Гласа” који додају да је одлука забрињавајућа и шокантна поготово због тога што власти Данске у којој је Брђанин служио казну од 30 година затвора која му је изречена 2004. године нису имале ништа против његовог пријевременог ослобађања. У одговору данских власти од 10. априла 2019. година стоји да је “Брђаниново затварање у сваком погледу било непроблематично и да се он подвргавао условима затвора, те да Данска нема разлога да пуштање на слободу сматра неприхватљивим”.

Угледни бијељински адвокат са дугогодишњим стажом у хашкој судници Миодраг Стојановић каже да оваква одлука Механизма постаје забрињавајуће правило у посљедње вријеме.

- Након што је трибунал у случају генерала Радивоја Милетића одбио да поступи по устаљеној пракси и да послије двије трећине издржане казне одобри његово пријевремено пуштање на слободу, ово постаје забрињавајућа пракса. Били смо увјерени да ће се та пракса коначно пренијети и на осуђенике које је осудио Суд БиХ, али сада видимо да ствари иду у супротном смјеру - каже Стојановић.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић каже да је одлука Кармела Ађијуса посебно шокантна зато што се укида пракса да се поштује став стручних лица о степену рехабилитације осуђеника.

- Ако су надлежни из установе у којој је Брђанин служио казну закључили да “нема разлога да се пуштање на слободу сматра неприхватљивим” на основу чега се онда судија Ађијус који је правник ставио у улогу социјалног радника, односно стручног лица из службе третмана које је оспособљено да одлучује да ли се неко довољно рехабилитовао - каже Којић.

Београдски адвокат Новак Лукић који заступа Брђанина није био расположен да превише коментарише одлуку, али је кратко рекао да је Ађијус увео другачије критеријуме приликом доношења одлуке о пријевременом пуштању на слободу у односу на свог претходника Теодора Мерона.

- Код Мерона је најмјеродавније било мишљење стручних лица из установе у којој је осуђеник служио казну и углавном је на основу тога доносио одлуке. За разлику од њега, Кармел Ађијус је у извјештају Савјету безбједности УН најавио да ће промијенити ту праксу и видимо да се то и дешава - каже Лукић.

Прије Радослава Брђанина, услове за пријевремено ослобађање испунили су и полицијски генерали МУП-а Србије Сретен Лукић и Властимир Ђорђевић, али Механизам још није одлучивао о њиховим захтјевима за пријевремено пуштање на слободу.

У одлуци Кармела Ађијуса од 28. фебруара наводи се да “не сматра прикладним да примјени своје дискреционо право и одобри пријевремено пуштање Радослава Брђанина у овој фази”.

- Конкретно, велика тежина његових злочина онемогућава да он буде пријевремено пуштен - наводи Ађијус и додаје да Брђанин није успио да докаже да се довољно рехабилитовао.

Нови захтјев

Брђанинов адвокат Новак Лукић каже да нема право жалбе на одлуку, јер је то акт милости, али да има право послије одређеног времена да поново упути захтјев за пријевремено пуштање.

- Није ниједним актом трибунала регулисано након колико времена се може поново поднијети захтјев, јер то треба да стоји у одлуци којом се одбија захтјев. Морао бих поново да прочитам одлуку, али чини ми се да нисам видио да је наведено када ће поново моћи да се упути захтјев - објашњава Лукић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.