Ратни злочини рак-рана правосуђа на нивоу БиХ

Сарајево - Сва три кандидата за главног тужиоца БиХ упозорила су на презентацији свог програма пред члановима Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС) БиХ да је процесуирање ратних злочина рак-рана правосудног система на нивоу БиХ.

И Гордана Тадић, која је на крају изабрана за главног тужиоца, и Дијана Кајмаковић и Муниб Халиловић сматрају да на предметима ратних злочина мора хитно да се ради. Истичу да предмети не би смјели да се парчају како оптужнице не би падале. У противном се, истакли су, може десити да нестану и оптужени и свједоци јер ће биологија учинити своје.

Гордана Тадић је рекла да ће стратешки циљ у њеном раду бити побољшање ефикасности рада Тужилаштва БиХ и да је свој програм базирала на препорукама ОЕБС-а, у првом реду судије Џоане Корнер, која је уочила проблеме у раду ове институције, у првом реду на предметима ратних злочина.

- Неопходно је радити на најсложенијим предметима, а мање сложене предмете треба прослиједити на ентитетске, кантоналне или општинске правосудне институције. Мора да се више ради и на регионалној сарадњи и мислим да ће се тако стање поправити. Када сам преузела функцију в.д. главног тужиоца многи предмети ратних злочина нису били распоређени на вријеме. Тренутно постоји 498 предмета ратних злочина и разлог за толики број је што Стратегија за процесуирање ратних злочина није одмах имплементирана. Најсложеније предмете ратних злочина треба ријешити у овом мандату главног тужиоца - рекла је Тадићева.

Додала је да се мора много више учинити на ексхумацијама и у раду с удружењима жртава рата.

Дијана Кајмаковић је рекла да је потребно омогућити независност тужилаца. Подсјетила је да стратегија која је усвојена 2008. године и која је предвиђала да предмети ратних злочина буду ријешени за седам, односно 15 година није испоштована, а да ревидирана предвиђа да најсложенији предмети буду завршени до 2023. године.

- Неопходно је да буду формирани регионални тимови и да на челу тих тимова буду тужиоци са највећим искуством. Не смије бити форсиран квантитет у односу на квалитет, што је до сада био случај, па смо због тога имали неадекватне оптужнице. Поставља се питање шта ће бити са доказима ако најсложенији предмети не буду ријешени до 2023. године. Велики догађаји су парчани у дијелове, а предмети су падали због недостатка доказа. Мора да се ради на квалитету и боље је да један тужилац има квалитетну једну оптужницу него да их има више које ће падати - рекла је Кајмаковићева.

Нема повјерења

Муниб Халиловић је рекао да Тужилаштво мора постати кредибилна институција у коју ће људи имати повјерења, а да то тренутно није тако.

- Мора да се ради на унапређењу рада на предметима ратних злочина и да у овом мандату буду завршени најсложенији предмети, а да они мање сложени иду на ниже нивое - рекао је Халиловић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.