Ратко Младић мора да свjедочи на суђењу Караџићу

Хаг - Хашки трибунал издао је обавезујући налог којим Ратку Младићу налаже да свједочи на суђењу Радовану Караџићу, на захтјев самог Караџића.

Како пише у одлуци расправног вијећа, планирано је да Младић у одбрану Караџића сведочи "у јануару 2014".

И Караџићу (70) и Младићу (68) тренутно се суди пред Трибуналом. Караџић приводи крају своју одбрану, а у процесу Младићу, тужиоци ове недјеље завршавају свој доказни поступак.

Обојица су, поред осталог, оптужени за геноцид над 7.000 Муслимана у данима пошто је Војска Републике Српске, 11. јула 1995, заузела ту енклаву у источној Босни која је била под заштитом УН.

У то вријеме, Караџић је био председник Републике Српске и врховни командант оружаних снага, а Младић командант Војске РС.

Караџић је захтијев да суд обавеже Младића да свједочи у његову одбрану поднио још у априлу, након што је Младић одбио да то добровољно учини.

У поднеску, Караџић је навео да од Младића очекује да потврди да њега (Караџића) никада није обавјестио "да ће заробљеници из Сребренице бити стрељани, да се стрељају или да су били стрељани".

Караџић од Младића очекује и да посвједочи да се њих двојица "никада нису договорили, нити планирали да протерају Муслимане или Хрвате". Оптужница их терети за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина имао размјере геноцида.

Младић би, по Караџићевом очекивању, требало да потврди и да је Караџића редовно увјеравао да ВРС не отвара неселективну и несразмјерну ватру на Сарајево, као и да није испалила гранате које су, у два инцидента, убиле и раниле стотине цивила на пијаци Маркале, 1994-95.

И Младић и Караџић оптужени су за терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада, 1992-95.

По Караџићевом поднеску, Младић би требало да потврди и да је ВРС у прољеће 1995. "у доброј вјери" узела припаднике Унпрофора за ратне заробљенике, а не за таоце, како се наводи у оптужници против обојице. Током исказа, Младић би требало да коментарише и своје обимне забиљешке, начињене током рата у БиХ, које посједује и користи тужилаштво.

Младићева одбрана затражила је у мају да Трибунал одбаци Караџићев захтјев, зато што, по правилима, оптужени не може бити приморан да свједочи на своју штету, што би, по браниоцима, исказ на суђењу Караџићу био за Младића. Будући да је оптужница против обојице иста, Младић би, по одбрани, био принуђен да свједочи, иако на то није обавезан у свом процесу.

Одбрана генерала Младића тврдила је и да му нарушено здравствено стање дозвољава да учествује само на свом суђењу.

Усвајајући Караџићев захтјев да Младића обавеже на свједочење, расправно вијеће оценило је да је бивши командант ВРС "у јединственом положају да пружи доказе о информацијама које је он пренио или није пренио оптуженом (Караџићу) о многим догађајима наведеним у оптужници, укључујући стрељања у Сарајеву и гранатирање и снајперисање Сарајева".

Веће предсједавајућег Огон Књона констатовало је и да здравствено стање, иако нарушено, не спречава нужно Младића да свједочи, одбацујући сугестију одбране да генерал није у стању да да смислен исказ.

Упозорење одбране да би свједочењем у одбрану Караџића, генерал Младић могао бити принуђен да свједочи на своју штету, судије су одбациле, наглашавајући да се свједочење не може употребити ни у једном другом процесу.

Одлуку да Младића обавежу на свједочење, судије су донијеле тек данас зато што су чекале да апелационо вијеће суда одлучи о жалби коју је на обавезујући налог за свједочење на суђењу Караџићу раније уложио генерал Здравко Толимир.

Апелационо вијеће одбило је недавно Толимирову жалбу и он би требало да буде Караџићев свједок до краја ове недјеље.

Трибунал је Толимира неправоснажно осудио на доживотни затвор због геноцида у Сребреници.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.