Ранко Дебевец, предсједник Суда БиХ, за Глас Српске: Цијепање оптужница за ратне злочине задаје главобоље суду

Суд БиХ се нашао у незавидној ситуацији, након што је у Тужилаштву БиХ дошло до цијепања појединих оптужница за ратне злочине, да за једно лице има више раздвојених поступака које никако није могао да споји.

 И данас се осјећају посљедице тога, али ће бити организационо превазиђене, рекао је предсједник Суда БиХ Ранко Дебевец у интервју "Гласу Српске", првом који је дао након што је у јануару ступио на ту дужност.

* ГЛАС: О Суду БиХ у РС постоји слика да је једностран, селективан и неправедан према припадницима српског народа. Како то коментаришете?

ДЕБЕВЕЦ: Свјестан сам да постоји одређено јавно мњење које не могу да коментаришем посебно прецизно. Као судија, судио сам у вијећу Одјела 2 за организовани криминал, привредни криминал и корупцију, гдје нисам стекао дојам о таквој перцепцији Суда БиХ. С разлогом не могу да коментаришем ситуацију у вези са ратним злочинима, али наглашавам да ће један од фокуса мог дјеловања бити стварање услова за независно и непристрасно доношење одлука и од стране судија који суде за ратне злочине.

* ГЛАС: Хоћете ли радити, и како, на промјени те лоше слике? 

ДЕБЕВЕЦ: Суд БиХ је државни суд са јурисдикцијом на цјелокупној државној територији, дакле то није суд једних против других, или једног дијела против другог. Суд БиХ је суд свих грађана и народа и нема разлога да се праве неке подјеле у том смислу, да се формира јавно мњење на конфронтацији и конфликтима. Ово је мој први интервју откад сам ступио на дужност предсједника и одлучио сам се да то учиним за ваш медиј, управо из тог разлога, јер желим на правилан начин приступити и грађанима у РС кад је у питању представљање Суда.

* ГЛАС: Како гледате на став бивше предсједнице Суда БиХ Медџиде Кресо у вези са налазима изнесеним у извјештају британског судије Џоане Корнер у вези са процесуирањем ратних злочина на нивоу БиХ да је Тужилаштво БиХ у многим сложеним предметима који се односе на ратне злочине подизало више појединачних оптужница и на тај начин умањивало значај и тежину таквих предмета?

ДЕБЕВЕЦ: Без намјере да коментаришем изјаве своје претходнице, познато је да је у једном дијелу рада Тужилаштва БиХ дошло до такозваног цјепкања оптужница. Струка је то оцијенила и указала на ефекте таквог поступања Тужилаштва, а и сама судија Корнер то експлицитно наводи у свом извјештају. Суд БиХ се нашао у ситуацији да је за једно лице имао више раздвојених поступака које због различитих фаза поступка никако није могао спојити у јединствен поступак. То је изазвало прилично искориштавање капацитета суда у том периоду, а и данас се осјећају одређене посљедице које ће организационо бити превазиђене.

* ГЛАС: Да ли Суд и Тужилаштво БиХ ескивирају спровођење одлуке Европског суда за људска права којом је наложено да одговорни за ратне злочине буду процесуирани на основу Кривичног закона СФРЈ када осуђују Србе тако што их оптужују и осуђују за злочин против човјечности, односно кривично дјело које не постоји у Кривичном закону СФРЈ?

ДЕБЕВЕЦ: Суђење за злочин против човјечности је међународна обавеза БиХ као и других држава, те је инкриминисано Кривичним законом БиХ из 2003. године. У случају тог кривичног дјела заборавља се чињеница да начело законитости прописује да ником не може бити суђено за дјело које, прије него што је учињено, није било законом или међународним правом прописано као кривично дјело. Према томе, треба разликовати злочин против човјечности које је посебно кривично дјело и на које се одлука Европског суда у предмету "Мактоуф и Дамјановић" не односи директно, те с друге стране ратне злочине и геноцид на које се та одлука односи. Суд БиХ се у огромној већини предмета и злочина против човјечности придржава принципа из одлуке "Мактоуф и Дамјановић" након њеног доношења, иако није непосредно усмјерена на то кривично дјело. Дакле, изричу се казне као што су запријећене, а по принципима које прописује Кривични закон СФРЈ, односно до максимума од 20 година. Што се тиче оптужница и правне квалификације дјела у оптужници, то је питање на које треба да одговори Тужилаштво БиХ, јер тужилаштво тужи, а суд суди. Не може Суд БиХ по службеној дужности покренути ниједан поступак. Судска вијећа за ратне злочине Суда БиХ придржавају се одлука Европског суда за људска права и Уставног суда БиХ.

* ГЛАС: Како тумачите чињеницу да је Суд БиХ годинама у предметима ратних злочина судио на основу ретроактивне примјене строжег Кривичног закона БиХ, умјесто Кривичног закона СФРЈ, што је погрешним означио и Европски суд за људска права у предмету "Мактоуф и Дамјановић"?

ДЕБЕВЕЦ: То је врло комплексно питање. Ми се морамо држати закона и процедуре, остајући строго у оквирима судског одлучивања како је прописано законом, одлукама Уставног суда и Европског суда за људска права. Суд БиХ је прије одлуке "Мактоуф и Дамјановић" у свом поступању слиједио стандарде одлучивања Хашког трибунала и одлуке Уставног суда БиХ. Дакле, оно како је Суд БиХ пресуђивао од одлуке Уставног суда из 2007. до пресуде Европског суда за људска права из 2013. године била је посљедица обавезе Суда БиХ да поштује одлуке Уставног суда. Тек након одлуке Европског суда за људска права од 18. јула 2013. године и Уставни суд мијења своју праксу. И то је завршена прича. Сада је ситуација таква да се не изричу казне веће од општег максимума прописаног Кривичним законом СФРЈ, односно 20 година за кривична дјела геноцида и ратних злочина, те за огромну већину злочина против човјечности. Навешћу као примјер предмете у Суду БиХ за злочин против човјечности против Петра Ковачевића и Оливера Крсмановића, који су пресуђени након одлуке Европског суда за људска права. У оба предмета имамо примјену општих правила за одмјеравање казне из Кривичног закона СФРЈ, иако су формалноправно пресуђени по Кривичном закону БиХ. У пресудама Суда БиХ је наведено да казна која се изриче према одредбама Кривичног закона БиХ за дјела ратних злочина не може бити строжа од казне која је била прописана Кривичним законом СФРЈ који је вриједио у вријеме извршења кривичног дјела. Дакле, хајде да правилно разумијевамо комплексне правне феномене, користећи се аргументима и лако провјерљивим чињеницама, без упрошћавања и банализовања.

* ГЛАС: Ваше именовање пратила је оштра политичка полемика у којој је најдаље отишла СДА која је саопштила да чланови Високог судског и тужилачког савјета који су ту одлуку иницирали и подржали морају сносити одговорност за посљедице које ће настати њеним доношењем. Како гледате на отворено мијешање политике у тај процес и изнесене пријетње?

ДЕБЕВЕЦ: Не коментаришем изјаве политичких странака, којих у случају избора челних људи у правосуђу не би смјело уопште бити. Ја сам предсједник Суда БиХ и у глобалу водим рачуна о ефикасном, законитом и правилном раду овог суда, не покушавајући да утичем на основна начела правосуђа која се огледају у непристрасном, независном и законитом одлучивању сваког судије Суда БиХ понаособ. Суду није мјесто у политичкој арени, већ је дужан да се држи по страни, све вријеме чувајући своју независност и непристрасност. С друге стране, сматрам да је Високи судски и тужилачки савјет БиХ у постојећем саставу и капацитету, професионално и независно тијело, које подржава и спроводи такве принципе поступања.

Притисци

* ГЛАС: Има ли притисака на Вас и на судије Суда БиХ?

ДЕБЕВЕЦ: Суд је увијек под појачаном лупом јавности, политичара и странаца, а све се одвија кроз медије. Отворени смо за конструктиван дијалог посвећен унапређењу рада Суда и његовој реформи. За све друге импликације, поготово носилаца извршне и законодавне власти, упућујем апел и позивам их да остану у границама јавног комуницирања које доликује наведеном циљу. Различите интересне групе и појединци објављују тенденциозне, а све чешће лажне и измишљене наслове и текстове и постоје и законски начини да се заштитимо од тог. Суд БиХ ће у границама своје надлежности поступати ефикасно, поштено и законито.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.