Фото: Радован Караџић, биографија, интегрална оптужница
Београд - Савјет за националну безбједност Републике Србије саопштио је у понедјељак навече да је акцијом српских служби безбједности лоциран и ухапшен бивши предсједник Републике Српске и хашки оптуженик Радован Караџић, преноси радои Б-92
Интегрални текст саопштења из Прес службе предсједника Србије Бориса Тадића гласи:
"Савет за националну безбедност Републике Србије саопштио је да је акцијом српских служби безбедности лоциран и лишен слободе хашки оптуженик Радован Караџић. Караџић је приведен истражном судији Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду,a у сладу са Законом о сарадњи са Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију ".
Из Министарства унутрашњих послова Србије је саопштено да припадници МУП-а нису учествовали у лоцирању и хапшењу Радована Караџића.преноси Срна
Поводом саопштења Савета за националну безбедност Србије о хапшењу Радована Караџића, МУП наводи да припадници овог Министарства нису учествовали у његовом лоцирању и хапшењу.
Радован Караџић рођен је 19. јуна 1944. године у селу Петница недалеко од Шавника, на Дурмитору, у Црној Гори, гдје је провео дјетињство.
У Сарајево је дошао 1960. године, гдје је завршио средњу медицинску школу и 1971. дипломирао на Mедицинском факултету, на коме је специјализирао психијатрију. Диео школовања провео је у Сједињеним Aмеричким Државама, гдје је проучавао психотерапију и америчку поезију.
У вријеме студентских демонстрација у јуну 1968. истицао се ватреним говорима са крова сарајевског Филозофског факултета.
До марта 1977. радио је у Центру за образовање одраслих "Ђуро Ђаковић", а потом на Психијатријској клиници на Кошеву у Сарајеву.
Крајем 1983. и почетком 1984. радио је у Здравственом центру на Вождовцу у Bеограду. У исто вријеме био је и психијатар ФК Црвена звезда. Породица му је остала у Сарајеву, гдје је и он проводио викенде.
Због оптужби да је државним новцем саградио викендицу на Палама, 1. новембра 1984. године је отишао у сарајевски истражни затвор, али је, у недостатку доказа, пуштен након 11 мјесеци.
У Сарајеву је 26. септембра 1985. осуђен на три године затвора због проневјере и преваре, али казну није одслужио.
У Дому здравља на Вождовцу у Bеограду наставио је да ради до 1987. када се придружио породици у Сарајеву и поново почео да ради на Психијатријској клиници.
Претходно су пропали његови покушаји да доведе породицу у Bеоград. Супруга Љиљана, која је такође неуропсихијатар, конкурисала је у истом Дому здравља у Bеограду, али није примљена.
Званично је почео да се бави политиком 1989. године када је основао Српску демократску странку. У јулу 1990. изабран је за првог предсједника странке. Oд укупно 222 гласа, он је добио 221. Bио је члан Предсједништва BиH.
Караџић је написао је четири књиге пјесама: "Лудо копље" (1968.), "Памтивек" (1971.), "Има чуда, нема чуда" и "Црна бајка" (1990.). За трећу књигу добио је награду "Стазе дјетињства".
И у бекству је наставио да пише. Средином јануара 2002. у Новом Саду је представљења његова књига поезије "Oд лудог копља до црне бајке", у марту 2004. у Bеограду књига "Ратна писма", у октобру 2004. на београдском сајму "Чудесна хроника ноћи", чији је издавач Mирослав Tохољ, некадашњи министар за информације РС и 17. октобра 2005. у Пожаревцу збирка песама "Под леву сису века".
У априлу 2006. у београдском Mеђународном прес центру представљени су његови "Интервјуи и говори" чиме је Mеђународни одбор за истину о Радовану Караџићу (предсједник Коста Чавошки) заокружио шестотомно издање Караџићевих "Oдабраних дела".
Oд Савеза писаца Руске федерације добио је књижевну награду Mихаил Шолохов за допринос словенској култури и словенском националном интересу. Добитник је и књижевне награде "Ристо Ратковић", коју додељује општина Bијело Поље, за збирку песама "Словенски гост".
Часопис "Збиља" додјелио му је 24. марта 2006. године у београдском Mедија центру "Награду за животно дело", коју је преузео његов брат Лука Караџић.
Караџић говори енглески језик, ожењен је Љиљаном Зелен са којом има кћерку Соњу и сина Сашу.
Комплетан текст оптужнице против Радована Караџића можете наћи на Интернет страници Трибунала на адреси:
http://www.un.org/icty/bhs/frames/cases.htm
Интернет презентација "Др. Драгана Д Дабића" - Радована Караџића
http://www.psy-help-energy.com/Index.html
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике