Радмановић: Aпликација за ЕУ до краја године

Београд - БиХ планира да до краја године поднесе апликацију за статус кандидата за чланство у ЕУ и очекује да ће дијалог на високом нивоу крајем јуна у Бриселу понудити нова рјешења и путоказе овом процесу, изјавио је данас у Београду члан Предсједништва БиХ Небојша Радмановић, преносе агенције.

Обраћајући се учесницима самита Процеса сарадње у југоистичној Европи, Радмановић је рекао да је БиХ опредијељена за европске интеграције без обзира на повремене застоје и спорост у рјешавању појединих услова на том путу.

Он је оцијенио да свако калкулисање у вези са даљим проширењем, утврђивање рокова унапријед за поједине земље или групе земаља које долазе из неких европских кругова може бити контрапродуктивно и штетно за цијели регион.

Радмановић је нагласио да се БиХ противи обустављању даљег проширења ЕУ након уласка Хрватске 2013. године “које заговарају поједине политичке снаге из Европе, јер таква политика дијели регион и преостале земље у Европи на оне које могу бити и оне које не могу бити чланице ЕУ”.

Истичући да је то лоша порука за цијели регион, али и за Европу у цјелини, Радмановић је оцијенио да ће то повећати евроскептицизам и подстаћи нове подјеле и фрагментације у региону.

Радмановић је рекао да БиХ цијени разумијевање за њене унутрашње прилике, сложено уставно - правно уређење и политичке специфичности и поручио да за даљи развој и напредак БиХ нису потребни спољни посредници, јер своје унутрашње проблеме, у властитом интересу, може сама ријешити.

- Нама треба подршка за оно око чега се сами унутар БиХ заједнички и демократски договоримо како би то и остварили. Требају нам позитивна искуства других земаља у сличним ситуацијама, а не рецепти из прошлости, ултиматуми и притисци. БиХ је заснована на

Дејтонском мировним споразуму и уз асистирање специјалног представника ЕУ у БиХ има све потребне и реалне услове за испуњавање реформских обавеза и промјена према чланству у ЕУ - рекао је Радмановић.

Када је ријеч о регионалним питањима, Радмановић је поновио да се БиХ залаже да се питање Косова и Метохије ријеши путем преговора на бази дијалога Београда и Приштине у оквиру Резолуције 1244 УН и пратећих преговарачких аранжмана са ЕУ.

Радмановић је поздравио рад СЕЕЦП-а као форума за политички дијалог који не ограничава друге облике регионалне сарадње.

- БиХ је од самог почетка досљедно опредјељена за регионалну сарадњу као начин који замјењује вријеме сукоба и затегнутих односа између земаља југоисточне Европе - рекао је Радмановић.

Он је додао да је СЕЕЦП форум за политички дијалог о питањима сарадње међу државама региона и као такав има перспективу, који државама не ограничава друге облике сарадње.

- Противимо се даљој институционализацији СЕЕЦП и других регионалних иницијатива јер то само води даљој непотребној бирократизацији овог процеса и прикривању конкретне суштине односа међу државама. Све отворене проблеме између земаља треба рјешавати билатералним путем - дијалогом и преговорима користећи постојеће институционалне механизме на бази међународног права - рекао је Радмановић.

Цветковић: Регион заједничким снагама може превазићи проблеме

Земље региона схватиле су да једино заједничким снагама могу превазићи ситуацију у којој се налазе, тако што ће удахнити нови живот регионалној сарадњи и искористити велике могућности које она отвара, рекао је премијер Србије Мирко Цветковић.

- Налазимо се у кључном периоду за решавање наших националних интереса, али и региона у целини, пре свега у контексту евроинтеграција и стварања стабилног амбијента неопходног за привредни напредак - рекао је Цветковић на самиту шефова држава и влада 12 земаља чланица Процеса сарадње у југоисточној Европи у Београду.

Он је навео да би у наредним годинама регионална сарадња требало да осигура принципе и агенду за рјешавање преосталих изазова са којима се југоисточна Еропе суочава, наводећи да се регион налази у кључном периоду за рјешавање својих интереса.

- Уместо прецизног одговора нуди се основа за могуће решење – усаглашено креиање и усмеравање регионалне сарадње као приоритетни задатак, као предуслов за борбу са разорним последицама светске еконоске кризе - рекао је Цветковић на скупу.

Он је рекао да све народе и лидере региона муче размјере економског посртања и питање колико су дубоки коријени кризе и да се као могуће рјешење нуди усаглашено креирање и усмјеравање регионалне сарадње као приоритетни задатак, односно предуслов за борбу са разорним посљедицама свјетске економске кризе.

Цветковић је рекао да су политички приоритети успостављање трајног мира и благостања народа у југоисточној Европи и тежња ка постизању пуноправног чланства у ЕУ.

Он је додао да, имајући то у виду, Србија сматра да је неопходна рационализација и конкретизација дјеловања појединих ргионалних иницијатива, уз реално сагледавање њихове улоге и фокусрање на пројектно-оријентисано дјеловање.

Он је подсјетио да су предуслови за успјешну интеграцију у ЕУ развој мултилатералне сарадње, као основе економског напретка, политичке и економске стабилизације и консолидација добросусједских односа.

Премијер Србије је навео да је регион југоисточне Европе геополитичка цјелина која својом историјом несумњиво доказује нужност сарадње и договарања, а његовање добросусједских односа у томе представља један од приоритетних елемената.

Цветковић је рекао да су народи региона препознали значај континуираног дијалога за будућност реигона у цјелини и да се срећу са сличним проблемима и заједничким изазовима савременог друштва.

Србија данас предаје предсједавање СЕЕЦП-ом Македонији.

Чланице Процеса су Албанија, БиХ, Бугарска, Црна Гора, Грчка, Хрватска, Македонија, Молдавија, Румунија, Словенија, Србија и Турска.

Потврђен избор Горана Свилановића

Шефови држава и влада држава чланица Процеса сарадње у југоисточној Европи потврдили су данас избор Горана Свилановића на мјесто генералног секретара Савјета за регионалну сарадњу, који је оперативни дио СЕЕЦП.

На јучерашњој министарској конференцији СЕЕЦП у Београду, учесници су подржали избор Свилановића за генералног секретара Савјета за регионалну сарадњу.

Прије два дана одржан је састанак Савјета у Београду на којем је прихваћена кандидатура Свилановића за ту функцију.

Свилановић, бивши министар за иностране послове Државне заједнице Србије и Црне Горе, обављао је и функцију предсједника Првог радног стола Пакта за стабилност југоисточне Европе.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.