Радијација НАТО бомби још изазива малигне карциноме и смртност

БРАТУНАЦ - Предсједник Удружења логораша регије Бирач са сједиштем у Братунцу Винко Лале изјавио је Срни да су посљедице НАТО агресије од прије 25 година на општине тадашњег Српског Сарајева и даље веома изражене, а нарочито код бивших, али и послијератних становника општине Хаџићи.

Он је навео да је, према подацима којима располаже то Удружење, смртност људи избјеглих из сарајевских општина, а највише из Хаџића у Братунац, након Дејтонског мировног споразума и сарајевског егзодуса 2,5 пута већи у односу на смртност домицилних становника послије рата, што илуструје какве застрашујуће посљедице још производи радијација муниције са осиромашеним уранијумом, којом је авијација НАТО-а гађала циљеве у Српском Сарајеву.

"Срби избјегли из Хаџића су најугроженија група и највише их оболијева и умире од различитих врста карцинома изазваних радијацијом", истакао је Лале.

Он је рекао да је, нажалост, тај тренд још присутан и да у посљедње вријеме најчешће оболијевају средовјечне особе које су 1995. године, у вријеме агресије и бомбардовања, биле дјеца или адолесценти.

Лале каже да најновије званичне информације из Федерације БиХ показују да је највише обољелих од карцинома у том ентитету након рата у општини Хаџићи, а ријеч је о бошњачком становништву које је након рата населило ту општину, у којој је и даље висок степен радијације усљед посљедица НАТО бомбардовања муницијом са осиромашеним уранијумом.

Према подацима Удружења логораша, међу којима је највише оних који су били у логору "Силос" у Тарчину, код Хаџића, неке цијеле породице из тог мјеста су нестале умирући од карцинома јер су биле захваћене радијациојм усљед близине мјеста боравка бомбардованих локација.

"Ријетке су српске породице из Хаџића у којима након рата неко од чланова није оболио и умро од неке врсте карцинома", указује Лале.

Он каже да је био члан Комисије за сагледавање посљедица НАТО бомбардовања и да су у Хаџићима регистровали кратер од авио-бомбе дубок 15, а пречника 36 метара.
"Детонација је `бацила` комплетан лимени кров четири километра у шуму са једног објекта у касарни Ушивак, код Хаџића, која је претворена у мигрантски центар.

Лале је подсјетио да је највише и најразорнијом муницијом бомбардован тадашњи Техничко-ремонтни завод у Хаџићима, гдје је и данас повећана радијација.

Злочиначко НАТО бомбардовање Републике Српске почело је 30. августа 1995. године у 2.12 часова и трајало до 14. септембра, а у којем је страдало више од 100 недужних цивила. На положаје Војске Републике Српске НАТО авијација бацила је укупно 1.026 бомби, од чега 708 вођених, а укупна тежина баченог експлозива износила је око 10.000 тона.

Повод за НАТО агресију била је експлозија на сарајевској пијаци Маркале, 28. августа 1995. године, за коју су оптужени Срби иако је у извештају независне комисије из тог периода наведено да "не постоје јасни докази да су гранате дошле са српских положаја", што је потврдио лично и Јасуши Акаши, тадашњи изасланик генералног секретара УН за Балкан.

Тадашњи командант Унпрофора генерал Мајкл Роуз изјавио је након инцидента на Маркалама да се не може утврдити одакле је граната испаљена.

Руски пуковник, командант руског миротворачког батаљона у Сарајеву Андреј Демуренко, који је учествовао у истрази, изјавио је да су Срби "неправедно били оптужени само да би НАТО имао повод за напад". Све те тврдње нису ништа значиле за НАТО, који се отворено сврстао на страну Бошњака и започео агресију на положаје Војске Републике Српске.

Према одлуци Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова која је донесена у марту ове године, као Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања у Српској одређен је 9. септембар.

Тај датум одабран је у знак сећања на дан када су у НАТО бомбардовању убијени брат и сестра Радмила и Раденко Галинац из насеља Грлица, у Војковићима. Брат и сестра Галинац били су међу првим жртвама НАТО агресије када их је 9. септембра 1995. године на срушеном мосту у насељу Семизовац, код Сарајева, убио пилот НАТО авијације.

Иницијатива за обиљежавање дана сећања на жртве НАТО бомбардовања покренута је у Андрићграду 26. августа прошле године на приједлог Срне.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.