Раде и уче у Аустралији, а спавају у БиХ

Ведрана Кулага 15.06.2015 15:51

Фото: Раде и уче у Аустралији, а спавају у БиХ

Бањалука - Поједини држављани БиХ дуже од годину сваког јутра се буде у овој земљи, потом одлазе да раде или се школују у земљама западне Европе, Аустралији или Америци, а навече се враћају у БиХ да преноће.

То је један од закључака који се може извући из одговора из пописних листића из октобра 2013. године, а који су обрађени у надлежним статистичким институцијама БиХ.

Обрада пописног материјала је показала бројне нелогичности и то махом у вези са оним држављанима БиХ који су дуже од године у иностранству, а које федерална страна покушава да сврста у стално становништво како би што више "надували" број Бошњака.

Према подацима до којих је дошао "Глас Српске" једна од пописаних особа је на једно питање одговорила да је члан домаћинства који живи у мјесту пописа годину или дуже или се доселио са намјером да ту живи, али је на другом мјесту као разлог одсуства навела школовање.

Занимљив је живот и других "сталних становника БиХ". Тако се њима радна књижица или индекс попуњавају у сусједним земљама па и континентима, а свакодневно долазе у БиХ чак из сјеверне или западне Европе, Америке и Аустралије.

Неки, пак, не знају ни гдје су ни куда су пошли. То потврђују пописнице у којима је једна особа одговорила на прво питање да је члан домаћинства које живи у мјесту пописа годину или чак и дуже и да јој је ту стално мјесто боравка, да би на једно од идућих питања одговорио да намјерава бити одсутан годину или дуже.

Други нису били "на чисто" ни гдје им је стални боравак. На једно питање су одговорили да живе у мјесту пописа, на друго да су присутни у том мјесту, а на треће питање да је мјесто њиховог сталног становања друга држава.

Било је оних који у стално мјесто боравка долазе најмање једном седмично или рјеђе, а и оних који су одсутни дуже од годину, а из далеког иностранства се враћају једном седмично.

Директор Завода за статистику РС Радмила Чичковић казала је недавно у Сарајеву да су откривене многе нелогичности и да се мора водити рачуна о правилима за објаву резултата пописа. Поновила је да није спорно ако је неко одсутан из БиХ мање од годину.

- Спорно је да су неке особе одговориле да живе у мјесту пописа и да им је мјесто становања у БиХ, а да истовремено раде негдје у иностранству. Таквих примјера има много, а Закон о попису је јасан и треба га поштовати. Ако то учинимо брзо, можемо добити резултате - рекла је Чичковићева.

О методологији обраде прикупљених података било је ријечи и за вријеме посљедње посјете директора при Канцеларији за статистику Европске комисије Питера Еверерса. Он је нагласио да према критеријумима ЕУ и међународној дефиницији резидентно становништво представљају лица која живе у земљи дуже од 12 мјесеци или планирају да живе у њој дуже од тог периода након референтног датума. Еверерс је тиме потврдио исправност става Завода за статистику РС који се залаже да приликом утврђивања коначних резултата пописа становништва у БиХ као граница за утврђивање резидентног становништва буде постављен период од 12 мјесеци.

Несугласице и различита тумачења законских рјешења један су од главних разлога зашто и даље, више од годину и по од завршетка пописа, нема коначних резултата о броју сталног становништва, полу, старости ни о другим карактеристикама.

Демограф Стево Пашалић рекао је недавно да су многе ствари и током самог пописа указивале да ће бити проблема и да су на сцени бројни покушају малверзација.

- Тада се у неком домаћинству, гдје постоје двије просторије, уписивало по 20, 30 чланова што је апсурд. Опште је познато да је присутна дифузија породице у цијелој Европи и да је у просјеку 3,1 члан по домаћинству - подсјетио је Пашалић.

Првобитно је било планирано да резултати буду објављени у јуну, али ће тај рок бити пробијен. До сада су само објављени прелиминарни подаци о пописаним лицима, домаћинствима и становима.

Мисија

Међународна посматрачка операција за попис становништва и домаћинстава у БиХ сматра да је брза финализација пописа становништва од највећег значаја. Од надлежних у БиХ очекују посвећеност том процесу и апелују на статистичке институције да сада, након неколико мјесеци закашњења, закључе неријешена питања у вези са обрадом података и припремом првих резултата за објављивање. Сматрају да је и поред кашњења у погледу обраде података могуће завршити обраду и објаву првих резултата у овој години.