Рад ОБA неко намјерно омета

БAЊAЛУКA - Рад и дјеловање Обавјештајно-безбједносне агенције (ОБA) БиХ неко намјерно омета, јер нама не треба ОБA која ће нам рећи да ће бити упућене пријетње неком високом званичнику тек онда кад се то деси и кад ми то већ знамо.

Изјавио је то за "Глас Српске" досадашњи предсједавајући Заједничке комисије Парламента БиХ за надзор над радом ОБA Мирко Околић.

- Проблем је како лицима и организацијама који су креатори тих пријетњи одредити законску мјеру која им припада. Зна се ко је креирао пријетње и одакле су оне стигле, али се ништа не предузима зато што у БиХ поједини представници политичких опција подржавају све то у смислу да ништа не чине и тако им помажу. Они мисле да је то добро за БиХ зато што је уперено против једног или два народа, и углавном против РС. Проблем у БиХ на такав начин није рјешив - истакао је Околић.

Додаје да се стално приговара Републици Српској да својим дјеловањем не даје континуитет БиХ, али да заправо представници подређених бошњачких политичких партија то раде тако што одржавају овакве активности.

- Док у БиХ сви не схвате да то морамо да рјешавамо заједничким снагама ту нема среће - нагласио је Околић.

Истакао је да је рјешење у томе да се поставе одговорни људи на мјестима битним за ту област, оне који су ријешени да направе озбиљну акцију која би дала већу безбједност становника у БиХ.

- Значи, мораће се у овом изборном мандату много тога урадити у овој области. Мораће се направити компромиси. Не можемо радити као до сада кад смо на тако осјетљивом мјесту министра безбједности имали Тарика Садовића који је радио с циљем разбијања БиХ и који је подржавао групацију блиску терористима. Чак је његова странка морало да реагује да би он био смијењен - напоменуо је Околић.

Неискоришћени подаци

Околић каже да је убијеђен у то да одређени обавјештајно-безбједносни подаци не буду процесуирани од стране онога од кога би то требало.

- Доказ за то је и у томе да је ОБA у "случају Бугојно", као и за неке друге терористичке активности давала сигнале институцијама БиХ које су морале да реагују оперативно-обавјештајно. Имамо сазнања да су одређени оперативно-безбједносни подаци неискоришћени. Без обзира на то што се да податак за неку особу да је опасна, ништа се не предузима. "Случај Бугојно" је доказ - тврди Околић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.