Путин поново удара на руске олигархе VIDEO

Москва - Сукоб новоизабраног предсједника Владимира Путина и једног броја олигарха изгледа да ће бити неизбежан. Разлог - увођење додатног пореза за “привилеговане”.

Милијардери не скривају да им се не свиђа Путинов приједлог да се нађе формула по којој би се исправила неправда из деведесетих кад је група привилегованих добила могућност да за нереално ниску цијену приватизује велике државне компаније. Послије предсједничког кандидата Михаила Прохорова огласили су се и други.

Владимир Путин критиковао је поименично најбогатије бизнисмене који купују компаније а затим не испуњавају обавезе да у њих инвестирају. Многи су запамтили снимак како премијер Путин присиљава Олега Дерипаску да потпише договор о измирењу обавеза према запосленима у мјесту Пикаљову, а затим му каже да му врати хемијску оловку. Тај омрзнути милијардер и члан “Јељцинове породице” није усамљен.


Путин је осим Дерипаске јавно критиковао и Прохорова, власника “Онексим групе” и Потањина, власника “Нориљског никла”. У фебруару 2010. упозоравао их је пред камерама. “Дајте да се не свађамо, ви своје обавезе морате испуњавати”, рекао је Путин у Хакасији, у Сибиру.

Не слутећи тада да ће му једног дана бити супарник, Путин је казао да се Прохоров истиче по томе што не испуњава обавезе. “Он има доста кеша. Обилази кабинете. Недавно је био и код мене и тражио могућност пласирања пара. Ја сам са њим у добрим односима, али он мора да испуњава обавезе”, истакао је Путин, додајући да обавезе не испуњава ни Потањин.

Један од иницијатора и аутора формуле приватизације великих компанија деведесетих, Владимир Потањин, који је постао власник гиганта “Нориљског никла”, отворено се супротставио Путиновом предлогу да се додатним порезом исправи неправда. Потањин не негира да је приватизација деведесетих била неправедна, али категорички тврди да не постоји формула по којој би се сада могла успоставити правда.

Он је радио у министарству спољноекономских веза 1983-1990. Средином деведесетих био је замјеник премијера, задужен за економију и координатор у раду са министарством економије као и комитетом за антимонополску политику и управљање државном имовином. Тих година приватизовано је 12 великих компанија, а највећег произвођача никла на свијету добио је Потањин.

Потањин се касније није петљао у политику, а основао је 1999. добротворни фонд “В. Потањин”, који финансира пројекте у сфери образовања и културе.

“Купио је Потањин компанију ОГК-3 за 87 милијарди рубаља, што је јефтино, а није извршавао инвестиционе обавезе. А њемачка компанија Е.ОN, која је купила енергетску компанију ОГК-4 за 48 милијарди рубаља, већ је инвестирала 95 милијарди”, рекао је Путин. Његово јавно “васпитавање” милијардера имало је јасну поруку - сви морају испуњавати обавезе и привилегованих неће бити.

Чубајс

Један од главних приватизатора Јељцинове епохе, Анатолиј Чубајс, причао је послijе предсjедничких избора истомишљеницима како је повишеним тоном разговарао са Путином и са актуелним предсjедником Медведевом. Иако је тешко представити како то изгледа уживо, кад Чубајс прекорева Путина, опозициони сајтови и америчка пропагандна Радио слобода одмах су пренели “причу риђокосог”. Наводно је Чубајс рекао Путину како је “немогуће исправити резултате приватизације деведесетих и да на то не треба губити врijеме”. То је исти онај Чубајс који је тврдио да закуцава задњи ексер у мртвачки ковчег комунизма и да су за то дозвољена сва средства. Послије се показало да комунизам није лако сахранити, јер су љевичарске идеје о праведности у друштву - неуништиве.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.