Прво љето без високог представника у БиХ: Тихо умирање ОХР-а

Ведрана Кулага Симић 24.08.2026 07:15

Фото: Архива | Зграда ОХР-а

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО – Амерички дипломата Луис Џ. Кришок остао је у фотељи високог представника доста дуже од првобитне најаве, а БиХ је, с друге стране, по први пут, након готово 30 година провела љето без шефа ОХР-а у пуном смислу те ријечи.

Кључне чињенице:

Шмит је крајем јуна завршио мандат, а нови високи представник није изабран.
Луис Џ. Кришок је од 1. јула вршилац дужности високог представника.
Прелазни мандат му је првобитно био замишљен на само 14 дана.
Три сједнице ПИК-а завршене су без договора о новом високом представнику.
ОХР је у БиХ присутан од Дејтонског споразума из 1995. године.
Постоји расцјеп у међународној заједници у погледу на ОХР

ОХР је саставни дио БиХ готово од формирања њених темеља у Дејтону тог 21. новембра 1995. године. У том веома значајном мировном споразуму је дефинисана и улога високог представника, али како је и сам Дејтон мијењан, најчешће силом странаца, тако је мијењана и БиХ у којој данас готово да нема поља на којима нису интервенисале те европске дипломате.

О томе свједочи и више од 900 одлука које су наметнули током посљедњих 30 љета, а озбиљније полемике о високом представнику су отворене у мају након што је њемачки дипломата Кристијан Шмит, који од доласка у ОХР 2021. није имао подршку Српске јер није именован у складу са Дејтонским споразумом, поднио оставку.

С том одлуком се "поклопила" и сједница Савјета безбједности Уједињених нација (СБ УН) на којој је потврђен заокрет и нови поглед Вашингтона на Канцеларију високог представника (ОХР).

Шмит је званично, под притиском Вашингтона, своју мисију у БиХ завршио крајем јуна, а почетком тог мјесеца пропало је прво засједање такозваног Савјета за примјену мира (ПИК) у Сарајеву јер представници земаља чланица нису постигли компромис о томе који нови дипломата треба да заузме врућу фотељу високог представника у БиХ.

Након тога, у најављеном року, одржане су још двије сједнице ПИК-а, али су и оне завршене на исти начин, након чега су ојачане тврдње и политичара и аналитичара да све то води ка коначном затварању ОХР-а.

Посљедњи састанак 14. јула чланови ПИК-а су експресно завршили у Сарајеву, уз опаску да настављају разговоре, али не прецизирајући ни нови датум сједнице.

Кришок остао у „врућој фотељи“

Луис Џ. Кришок

Непостизање компромиса оставило је до даљег америчког дипломату Луиса Џ. Кришока у мандату такозваног вршиоца дужности високог представника, који је тај посао преузео 1. јула са позиције замјеника високог представника и супервизора за Брчко дистрикт након одласка Шмита.

Кришок је, наиме, први дипломата који је постављен на чело ОХР-а у својству вршиоца дужности високог представника и први Американац на том мјесту, а то је посљедица различитих ставова Вашингтона и Брисела о протекторату у БиХ.

Та функција је и "измишљена" крајем јуна, како је појашњено, прелазно рјешење, прво у трајању од 14 дана, до постизања договора између моћника о будућем шефу ОХР-а, али након што је послије двије јунске сједнице пропала и трећа у јулу, а до данас нема друге одлуке, све су гласније оцјене да Кришок остаје у том својству до даљег.

- После разних најава да ће до тог и тога дана бити ствар решена, а и даље није, говори о дубоком расколу између Вашингтона, Брисела и других европских престоница о високом представнику – изјавио је за "Глас Српске" политиколог Александар Павић.

Александар Павић

Вашингтон, подсјетио је, жели да се полако приведе крају та Канцеларија, јер су Американци још лани рекли да не желе више да се баве изградњом нације већ да је циљ да препусте народима у БиХ да сами одлучују о својој судбини. - Али Европљани то, не да не желе, него желе да, ако је то и могуће, још више учврсте контролу у БиХ и једноставно желе високог представника који ће наставити да ради као што су радили Шмит, Валентин Инцко. Када би то могло да прође именовали би новог Педија Ешдауна – истакао је Павић.

Додао је да је та разлика у концепцији велика.

- Ниједна страна неће да одступи од свог става, компромиса нема на видику, а уз то Руси су јасно рекли да они неће признати што прође само кроз ПИК, већ да то мора да прође кроз Савет безбедности. А с друге стране, на тој адреси ништа више не може да прође што се тиче и окончања мандата ОХР-а јер ћемо, с једне стране имати Велику Британију и Француску које ће бити против, а с друге Русију и Кину које су за окончање мисије те Канцеларије. Ту је и Вашингтон чији је став ближи њима него оном европском. Све се то одржава на терену и ако ништа друго сви смо мало одахнули, барем што се тиче Српске јер нема тутора, нема Шмита, Инцка иако су остале последице њиховог деловања и и даље утичу на свакодневни живот те могу да донесу проблеме - каже Павић.

Непредлагање високог представника потврдило је, према ранијим оцјенама, расцјеп у међународној заједници у погледу на ОХР с обзиром на то да нико од до сада предложених кандидата није донио потребну подршку.

Кандидати

Још уочи сједнице ПИК-а почетком јуна откривено је да је Антонио Занарди Ландија, италијански дипломата, фаворит САД, док је Рене Троказ, кога је предложила Француска, уз подршку Њемачке и Велике Британије, кандидат ЕУ, али одлуке није било.

У међувремену су се појавила још нека имена, а најзвучније је оно данског дипломате Петера Соренсен који је својевремено био шеф Делегације ЕУ у БиХ.

Ипак, како су у јулу пренијели федерални медији, Соренсен није званично ни предложен, а није постигнут ни договор о одраније познатим кандидатима Ландију и Троказу. То, према истим наводима, значи да земље ЕУ у наредним данима настављају с тражењем трећег, потпуно новог приједлога за високог представника у БиХ, који би подржале и САД.

С друге стране, из европских институција је раније поручено да се надају да ће постићи договор о трећем кандидату, да би то име могло бити званично делегирано. Евентуални договор ће одредити и датум нове сједнице ПИК-а, а Кришок до тада остаје вршилац дужности високог представника. Кришок је, наиме, истакао раније да су му на распологању све ингеренције, па и спорна такозвана бонска овлашћења која су његови претходници користили како би наметали законе и смјењивали изабране функционере у БиХ.

Досадашњи високи представници

Карл Билт (1995 - 1997) Шведска
Карлос Вестендорп (1997 - 1999) Шпанија
Волфганг Петрич (1999 - 2002) Аустрија
Педи Ешдаун (2002 - 2006) Уједињено Краљевство
Кристијан Шварц-Шилинг (2006 - 2007) Њемачка
Мирослав Лајчак (2007 - 2009) Словачка
Валентин Инцко (2009 - 2021) Аустрија
* Кристијан Шмит (Њемачка) без резолуције СБ УН, од 2021. до јуна 2026.

Порука из Српске

Из Српске одавно поручују да све конце у вези са ОХР-ом и именовањем шефа те Канцеларије држи управо СБ УН. Предсједник Народне скупштине Српске Ненад Стевандић је недавно казао да је одлучност Српске довела до тога да се нико не залијеће на столицу високог представника и да је Српска створила геополитичке успјехе у Москви, Вашингтону, Пекингу и у дијелу европских земаља.

- Није лако сјести у ту столицу у вријеме новог геополитичког ресета свијета гдје су се Срби добро уклопили и гдје имају спољнополитичке алате - рекао је Стевандић, додајући да је Српска дошла у позицију да се са њом разговара и да се и она пита.