Проф. др Ненад Бабић - Нисмо својом вољом прогнани

Сарајево - За мене се може рећи и да сам избјегао и да сам протјеран из Сарајева и у томе није битна одредница. Међутим, ако човјек не остаје тамо гдје је живио и гдје жели да живи, гдје су му породица, дјеца и пријатељи и ништа од тога не носи са собом, значи да не иде својом вољом.

Рекао је ово "Гласу Српске" проф. др Ненад Бабић, који је прије рата био запослен у Заводу за заштиту здравља жена и материнства у Сарајеву. Завод је имао више пунктова, а он је радио и у Скерлићевој и на Отоци, гдје га је рат и затекао.

- Када човјек одлази и оставља свој дом и пријатеље, онда то ради зато што се не осјећа безбједно и зато што је угрожен. Са породицом бјежи главом без обзира, не мислећи ни о чему другом до о голом животу. Небо високо, земља тврда и човјек бјежи тамо гдје ће се осјећати сигурно - прича др Бабић, који је посљедњи радни дан провео у сарајевској Хитној помоћи 21. маја 1992. године.

Своје сјећање на ратне дане у Сарајеву почиње сјећањима како је однос према љекарима српске националности био селективан.

- Јастребови и радикали су нас шиканирали. Нормални људи остали су нормални и добри. Дијелила се хуманитарна помоћ, али ту помоћ није могло добити медицинско особље, нити љекари српске националности - каже др Бабић.

Каже да су се осјећали угрожени и без икакве безбједности.

- Моји пријатељи муслимани су ми говорили у најбољој намјери да идем, јер нећу добро проћи. Никада нисам србовао да бих некоме можда због тога сметао, али је очигледно да им је очи боло моје име. Сви, па и љекари у Сарајеву, били су криви само зато што су Срби и због тога су страдали - каже др Бабић.

Каже да је "Сарајево постајало град само за један народ и да су сви други били сувишни" .

Сарајево је напустио са супругом, доктором Томом Давидовићем и његовом породицом с којим је успио да пређе на Грбавицу, коју је контролисала Војска РС.

Др Бабић је добио ратни распоред у ратну болницу Петровац Други крајишки корпус. Ту је дочекао крај рата.

Становао сам у улици Марка Марулића на 17. спрату. Дао сам кључ комшији и из стана нисам изнио ни документа, ни диплому - сјећа се др Бабић, који је данас национални координатор за репродуктивно здравље РС и проф. гинекологије и акушерства на Медицинском факултету.

"Глас Српске" објављује имена 460 српских љекара који су убијени, затварани или протјерани из Сарајева од 1992. до 1996. године.

Допуна

- На списку сарајевских љекара који објављујете, а који су напустили Сарајево нема професора доктора Петра Алексића, који је био офталмолог  у војној болници  - допуњава списак др Ненад Бабић.

СПИСАК љекара убијених, затвараних и протјераних из Сарајева 1992 – 1996.

(Назнака мјеста поред имена је садашњи боравак)

 

ПЕТИ ДИО

 

Супић др Бранка

Сулавер др Небојша, интерниста

Стојаковић проф. др. Милан, дерматолог

Стојаковић др Петар

Стевановић др Ђорђе

Стевановић др Милош

Стежек (Билбија) др Светлана, дерматолог

Стојановић др Бориша, хирург, пензионер

Суботић др Ранко, дерматолог, умро

Стојаковић Предраг, кардиолог, Београд

Станишљевић др Мира, Бар

Танасковић др Борислав, пнеумолог

Тодоровић др Јадранка, неуролог, била у Италији

Теофиловић др Давор, пнеумолог, Београд

Тадић др Бране, умро

Таушан др Томислав, физиолог, Мокро

Тешановић др Душанка,

Теифановић др Бранка, интерниста

Тишма проф. др Ратомир, физијатар, Београд

Тодоровић др Горан, гинеколог, Нови Сад

Тодоровић др Јасна, Аустралија

Тодоровић др Јасика, Нови Сад

Томашевић др Милорад, интерниста, убијен у Сарајеву 1993.

Томић др Давор, Мостар

Трифковић (Каурин) др Мира, Пале

Тришић др Радојка, И. Сарајево

Тролић др Здравко, ортопед

Трнинић др Бошко, интерниста

Турић др Бранко, хирург

Турић др Бојна, микробиолог

Турунташ др Сладоје, Соколац

Турањин др Стојанка, анестезиолог

Тошовић Биљана, Канада

Таушан Ђорђе, ВМА

Ћалић др Илија, хирург, Београд

Ћеклић др Злата, интерниста, Пале

Ћеклић др Обрад, умро

Ћећез др Јованка, гинеколог

Ћуковић др Миладин, погинуо 1993.

Ћеклић др Гордана, погинула

Ћурковић Предраг, епидемиолог, Београд

Унковић др Снежана, анестезиолог

Хаџић др Горан, хирург

Хаџистевић др Митар, радиолог

Филиповић др Олгица

Цицмил Нада, Подгорица

Церибашић др Љиља, Београд

Цупар др Ненад, мед. рада

Цупац (Вујисић) др Љиљана, пнеумофтизиолог

Црквењат др Небојша

Чанчар др Дивна, стоматолог, Енглеска

Чарапић Загорка, гинеколог

Чампара др Зоран, уролог, ВМА Београд

Чангаловић др Војислав, стоматолог, Београд (био у "Виктор Бубњу")

Чорија др Мирослав, погинуо 1992. г.

Чупић др (син Слободана) Велимир, ургентна медицина, умро

Чајић др Драган

Чустовић (Поповић) др Гордана, мед. рада

Чупић др Слободан, професор, Смедерево

Шегрт др Горан, радиолог

Шекуларац др Вукола, општа медицина

Шећеров проф. др Дренка, анатомија, Фоча

Шимић проф. др Љубо

Шиник др Горан, ортопед, Касиндо

Шкљаревски др Владо, Шпанија

Шкркар проф. др Мирко, хирург, умро

Шкркар (Лемез) др Стојанка, Пале

Шкундрић др Дејан, хирург

Шошић прим. др Мирјана, педијатар, Пале

Шошић проф. др Мирко, академик, хирург, Пале

Шћепановић др Душан, хирург

Шћепановић др Ранко, хирург

Шћепановић (Јуричић) др Нивес, кардиолог

Шћеповић др Данка, педијатар

Шћеповић др Даница, инфектолог

Шћеповић др Младен, хистологија

Шурбат др Гојко, убијен у Сарајеву

Шујански (Вујисић) др Радмила, мед. рада

Шурбат проф. др Ранко, интерниста

Шуша др Бранка, анестезиолог

Шућур проф. др Ђорђе, хирург, умро

Шћекић др Младенка, анестезиолог

Шаренац др Радмила,

Шаренац др Рајна.

 

(Крај)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.