Привремени агенти спасавају БиХ од тужби у Стразбуру

Сарајево - БиХ је добила нове привремене агенте пред Европским судом за људска права у Стразбуру, гдје се тренутно налази неколико стотина тужби које пријете да из локалних буџета извуку милионе марака.

Савјет министара БиХ је недавно, након неколико мјесеци одуговлачења, усвојио измијењену одлуку о агенту БиХ пред судом у Стразбуру којом су, до окончања конкурсне процедуре, за вршиоце дужности именоване Моника Мијић, Белма Скалоњић и Вања Бјелица-Прутина.

Усвајањем те одлуке поништен је јавни позив из 2015. године на којем су за представнике у том суду именоване Скалоњићева и Сандра Малешевић, о чему је одлучивао и Суд БиХ који је 20. јуна утврдио да њихово именовање на те позиције није било у складу са прописима.

Мијићева, која је од 2006. до 2016. године била на функцији агента БиХ, се такође жалила, истичући да Скалоњићева и Малешевићева не испуњавају услове за позицију агента и помоћника агента. Саговорник “Гласа Српске” упућен у дешавања указује да је и даље чудно што је Скалоњићева постављена и на позицију вршиоца дужности агента, имајући у види да је поништен само конкурс, али да се нису промијениле друге чињенице, а једна од њих је да она не испуњава услове за ту позицију.

Мијићева, која је члан Високог судског и тужилачког савјета БиХ, потврдила је за “Глас Српске” да је и раније указивала да Министарство за људска права није на вријеме упознало Савјет министара БиХ о одлуци Суда којом су утврђене неправилности. 

- Ако је Суд поништио именовања, од јуна до данас на сцени је била потпуно незаконита ситуација - рекла је Мијићева.

Нагласила је да не зна када ће Министарство за људска права и избјеглице БиХ расписати нови конкурс.

- Није ништа пропуштено, осим што су на предметима радиле особе без правног основа. Рјешење о именовању је било поништено, а те особе су и наставиле да раде. То је незаконито. Вршиоци дужности су требали да буду именовани још прошлог љета када су и поништена рјешење о именовању да би се избјегла незаконитост - рекла је Мијићева и подсјетила да је то питање неколико пута стављано на дневни ред сједница Савјета министара БиХ, али и да је одлучивање одгађано.

Према подацима из Канцеларије агента, на крају 2018. године у поступку пред Европским судом за људска права налазило се 848 апликација против БиХ, а највећи број се односи на наводне повреде права на правично суђење због дужине домаћих судских поступака и неизвршења домаћих судских пресуда.

- Потраживања грађана по овим апликацијама су вишемилионска, те обухватају захтјеве за исплату потраживања правоснажно досуђених пред домаћим судовима, захтјеве за правичне накнаде због кршења Конвенције, те трошкове и издатке поступка - казали су у тој канцеларији.

Исплате

БиХ је на основу пресуда суда у Стразбуру исплатила више од пет милиона марака. Доста случајева је окончано закључивањем пријатељских нагодби и понудом унилатералних декларација која се примјењује када апликант не прихвата понуђену нагодбу. По тим основама исплаћено је до сада око 20 милиона марака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.