Привреда вапи за више радника у индустрији

Бањалука - Прерађивачка индустрија у Републици Српској тренутно запошљава само 44.921 радника, а привредници и економисти истичу да у тој области, која је мотор развоја, мора да буде много више запослених ако се жели постићи привредни напредак.

Укупан број запослених у РС у марту ове године био је 236.975, од чега је у прерађивачкој индустрији радило њих 44.921 или 19 одсто.

Директор Сектора гранских удружења у Привредној комори РС Перо Ћорић каже да развијене земље сигурно не функционишу са односом броја запослених, незапослених и пензионера као што је то случај у РС. Он је истакао да први циљ сваке економије мора бити запошљавање, прије свега, у металској или електроиндустрији, које далеко више могу да допринесу развоју од текстилне или кожарске индустрије.

- Ове индустријске гране ће сигурно дати већу додану вриједност. Aли ако се запошљавање не може постићи у областима које дају веће ефекте, добро је да се људи запошљавају и у текстилној, кожарској и другим областима које су нискоакумулативне - нагласио је Ћорић и додао да је једино битно да запошљавање буде у производњи.

Истакао је да би се на тај начин повећао извоз и смањио спољнотрговински дефицит, који је у протеклим годинама достигао милијарде КМ.

- У идућих пет година, ако желимо да елиминишемо све негативне ефекте које сада имамо, требало би да имамо најмање двоструко више радника у прерађивачкој индустрији. Довољно је само повући паралелу с тим колико је некада било запослених у Бањалуци када су "Чајавец" и "Инцел" запошљавали по 15.000 радника, а "Јелшинград" и "Универзал" по 1.000, а колико их имамо сада - рекао је Ћорић.

Предсједник Уније удружења послодаваца РС Предраг Згоњанин каже да је прерађивачка индустрија код нас испод нивоа земаља региона.

- Прерађивачка индустрија треба да носи много већи проценат запослености него што то тренутно имамо - нагласио је Згоњанин и додао да су плате у прерађивачкој индустрији међу најнижима у РС, те да је то посљедица укупног стања у овој области.

Савјетник генералног секретара Спољнотрговинске коморе БиХ Игор Гавран рекао је да је прерађивачка индустрија дио привреде који ствара нову вриједност и у којем лежи суштина развоја и економске снаге сваке привреде.

- Што је тај сегмент мањи, то је мања и економска снага земље. Веома је мали проценат запослености у прерађивачкој индустрији и то је управо сегмент гдје је кључно креирање нових радних мјеста - нагласио је Гавран и додао да проценат запослених у тој области треба да буде значајно већи.

- Идеално би било када би се он удвостручио или у што краћем периоду повећао бар за неких 50 одсто - нагласио је Гавран.

Члан Извршног одбора Удружења произвођача коже, текстила и обуће при Привредној комори РС Радован Пазуревић казао је да цјелокупној ситуацији не доприноси ни то што је и ово запослених у прерађивачкој индустрији алоцирано углавном у лаку индустрију.

- У лакој индустрији слабије су развијени капацитети у односу на индустрију металског типа и због тога су наши услови прихватљивији за стране инвестиције, јер је радна снага јефтина, а ова индустрија потцијењена - рекао је Пазуревић.

Приходи

Према подацима Aгенције за статистику БиХ, највећи приходи лани су остварени у трговини на мало и велико и поправци моторних возила и мотоцикала и то 39,7 одсто, затим у прерађивачкој индустрији 19,6 одсто, док су приходи у јавној управи и одбрани и обавезном социјалном осигурању износили 10,5 одсто. Посматрано по величини предузећа, а према критеријуму "приходи", микропредузећа у укупном приходу учествују са 20,9 одсто, мала предузећа са 22,9, средња са 23,6, док учешће великих предузећа износи 32,6 одсто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.