Пресудом Суда у Стразбуру федерални ПИО/МИО мора да ис

Карановић је први, и до сада једини пензионер који је успио да, након седмогодишње "борбе" на судовима, коначно оствари своја права

СAРAЈЕВО - Пресуда Међународног суда за људска права у Стразбуру, према којој пензионер Душко Карановић (80) из Сарајева има право на пензију у мјесту гдје је зарадио, од јуче је правоснажна. Пресуда је донесена 20. новембра прошле године, а будући да тужена страна, Савјет министара БиХ, није уложио жалбу у предвиђеном року од три мјесеца пресуда је ступила на снагу. - Суд у Стразбуру је донио одлуку којом је ПИО Федерације БиХ дужан да ми исплаћује пензију. Исто тако мора ми исплатити и разлике у пензијама које бих у Федерацији примао у односу на оне које сам примао у Републици Српској и око 1.500 евра нематеријалних трошкова - казао нам је Душко Карановић. Карановић је први, и до сада једини пензионер који је успио да, након седмогодишње "борбе" на судовима, коначно оствари своја права. Иначе, Фонд ПИО РС је у априлу 2005. године тужбом затражио да федерални Завод ПИО/МИО преузме 38 хиљада пензионера који су остварили право на пензију до 30. априла 1992. године на територији ФБиХ и исплати 21,6 милиона марака укључујући и камате. У пензију је отишао давне 1978. године са мјеста правника у тадашњој Скупштини БиХ, у којој је провео читав радни вијек. Посљедњи рат га је затекао у Дрвару у којем је, стицајем околности, почео примати пензију из РС. Послије акције "Олуја", Душко је отишао у Бачку Паланку и ту је, почетком 1996. године, добијао помоћ која се, према одлуци Владе Србије, додјељивала избјеглим пензионерима. - У Сарајево сам се вратио крајем 2000. године и одмах поднио захтјев за пензију. Федерални ПИО/МИО ме одбио уз образложење да су са ПИО-ом РС договорили да се пензије наставе исплаћивати као што је то до тада рађено - рекао је Карановић. Послије још једног одбијеног захтјева да Карановићеву пензију исплаћује федерални ПИО/МИО, почиње његова борба за остварење права преко судова. Кренуо је од Општинског суда Центар који се прогласио ненадлежним у том предмету. Након тога, помоћ је тражио од омбудсмана, ОХР-а и бројних међународних невладиних организација који су га обавијестиле да "није дискриминисан, јер ипак прима пензију". - То ме стварно наљутило и натјерало да крајем 28. фебруара 2002. године Дому за људска права одједном поднесем тужбе против државе БиХ, Федерације БиХ и РС. Након годину дана, Дом је пресудио у моју корист, наводећи да сам дискриминисан, те да су повријеђене све међународне конвенције чији су потписници БиХ, Федерација и РС. Тиме ме федерални ПИО/МИО морао прихватити и исплатити разлику од дана подношења тужбе што никада није учинио, упорно се позивајући на закључен међуентитетски споразум које су потврдиле обје Владе - наставио је Карановић. Зато се заинатио и Суду за људска права у Стразбуру, 24. новембра 2003. године поднио тужбу против БиХ. - Овај Суд је прво провјерио да ли сам исцрпио све законске могућности у БиХ. Када се у то увјерио, узео је мој случај у разматрање и након четири године, 20. новембра прошле године, пресудио у моју корист - испричао је Карановић. В. БУГAРИН Очекује спровођење пресуде Душко Карановић је истакао да ће након одлуке Владе РС о исплати пензија по рјешењима, његова пензија у Федерацији бити мања од оне коју би сада примао у РС. - То ми није важно. Мени је највећа сатисфакција да сам доказао да сам био у праву када сам тврдио да могу примати пензију тамо гдје сам је зарадио - у Сарајеву. Сада само очекујем да се донесена пресуда досљедно спроведе - изјавио је Душко Карановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.