Празник љубави и побједе живота

СAРAЈЕВО - Начин на који се данас у Сарајеву прославља Васкрс, кажу српски повратници у тај град, нема никакве везе са оним што је некада било. На сарајевским улицама се некада за овај празник често чуло "Христос Васкрсе" и "Ваистину Васкрсе", било је корпи са јајима које су носила дјеца и дијелила својим другарима друге вјере. Сада нема ни корпи, ни јаја, ни дјеце.

Данас сарајевски Срби долазе у цркву "да би се видјели са православним свијетом и честитали празник једни другима".

Истичу да се обичаји још чувају у свакој кући, али да свеопште радости нема.

Мира Оџаковић из сарајевског насеља Бућа поток све је, каже, припремила  јер се овај велики празник мора обиљежити.

- Нашарала сам и фарбала јаја, испекла перетке. Подијелићу их комшијској дјеци. Нека знају да нас ту још има. Некада је у Бућа потоку живјело 50.000 душа од чега је било 80 одсто Срба. Сада Срба има педесетак. Дјеце готово да и нема. Тачније, у насељу има само троје српске дјеце. Чим нема дјеце и празник је тужан - каже Мира.

Додаје да се у Бућа потоку тачно зна која је српска кућа, да их нико не дира и да се углавном боје једино вехабија који на сваки начин покушавају да их отјерају са својих имања.

Рада Секулић са Мариндвора каже да за сваки Васкрс офарба јаја, испече перетке, наспе чашу вина и окади кућу.

- Одем и Саборну цркву, да се видим и сретнем са својим народом. Некако ми је и долазак у цркву тужан, јер ни тамо нема пуно народа. У Сарајеву је преко 90 одсто Бошњака, а Срба је сваким даном све мање - каже Рада.

Повратник Драган Шушић са Козје ћуприје каже да је ове године купио јаја да се обичај обиљежи и не заборави.

-Мајка је болесна, па смо брат и ја преузели све обавезе. Дођемо у цркву да се помолимо Богу и видимо са својим народом. Нажалост, из године у годину све је мање радости - каже Драган.

Дарко Јањић је са Илиџе у сарајевску Саборну цркву дошао на мотору. Вели није имао чим другим јер трамваји и аутобуси због "некакве трке" нису радили.

-Ближњи је онај који је поред тебе, сваки човјек који је близу. Ово је дан љубави и побједе живота. Православног свијета је било много на Илиџи. Ове године на Васкрс ће у моју кућу доћи пријатељи Бошњаци, они који знају како се некада Васкрс прослављао у Сарајеву - каже Дарко.

Петар Нинковић са Ченгић виле каже да са истим осјећањима прославља и овогодишњи Васкрс али да саме прославе "немају везе са оним што је некада Васкрс у Сарајеву био".

Комшије

Рада Секулић прича да је раније покушавала да комшијској дјеци подијели шарена јаја, "да се дјеца радују", али, додаје, да од када је чула да им родитељи говоре да их не узимају, ни то више не чини.

- Не желим да растужим ни себе ни дјецу - истакла је Рада.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.