Празне ћелије извукле из буџета 300.000 КМ

Бањалука, Сарајево - Иако је дуго најављивано да ће врата државног затвора у БиХ бити отворена почетком године, то се није десило и није још познато када ће бити отворена врата празних ћелија, које су само од јануара из буџета извукле око 300.000 марака.

Камен темељац за затвор, који је изграђен по најмодернијим стандардима, постављен је 2006. године, а првобитни рок за изградњу био је 24 мјесеца. Протекле године, када је ријеч о реализацији тог пројекта, прошле су у знаку блокада и пробијених рокова, због чега су и донатори најавили да би могли да траже поврат датог новца, што би створило велике проблеме, јер би БиХ морала да посегне и за кредитом да би вратила средства.

Иако је најављено да ће први затвореници у затвор надомак Војковића стићи почетком ове године, то се још није догодило, јер Савјет министара БиХ још није разматрао приједлог одлуке о утврђивању датума почетка рада затвора, нити је именовано руководство те институције.

Иако затвор званично није почео да ради, бројни системи су у функцији и то ствара, према рачуници надлежних у Министарству правде БиХ, трошак од око 50.000 КМ мјесечно. Некада је рачун, кажу, већи, а некада мањи, а као примјер су навели зимске дане, када је гријање стално у функцији да цијеви не би замрзнуле.

Нови проблем је што Савјет министара БиХ у техничком мандату не засједа већ дуже вријеме, а политички лидери не успијевају да приближе ставове и откоче процес формирања нове власти, тако да се нико не усуђује да прецизира када ће затвор почети да ради, односно када ће беспотребни трошкови бити заустављени.

- Министарство правде БиХ је учинило све што је законски било обавезно да учини да буде формиран затвор као тијело управе и да почне да ради, али то се, нажалост, још није догодило. Немамо информације када ће затвор бити успостављен, али је сигурно да усвајањем одлуке о успостављању посао није завршен него тек почиње, па је потребно да прође одређено вријеме од доношења одлуке до пријема првих затвореника. Ријеч је, између осталог, о пословима пријема, обуци запослених те другим предусловима за рад - казао је за “Глас Српске” министар правде БиХ Јосип Грубеша.

Додао је да су то тренутне препреке, али да не може знати да ли постоје и неке друге док не почне стављање затвора у функцију. Упозорио је да је и даље реално да одређени страни инвеститори затраже поврат донаторских средстава којима су помогли у градњи затвора.

- Реално је утолико што је ријеч о буџетским средствима земаља које су нам донирале новац као помоћ, а за који не могу поднијети извјештаје својим владама да је намјенски и утрошен. Наиме, не могу рећи да смо средства искористили у намјене, с обзиром на то да је новац дат с циљем изградње затвора који још не постоји - рекао је Грубеша и подсјетио да се оквирно ради о 11 милиона евра.

Затвореници осуђени пред Судом БиХ су, имајући у виду да затвор још није отворен, тренутно распоређени по затворима Републике Српске и ФБиХ, а према подацима министарства има их близу 500.

- Тренутно је око 480 притвореника и затвореника које је Суд БиХ лишио слободе и који казну издржавају у ентитетским затворима, а тај број варира из мјесеца у мјесец. Дневни износ који плаћамо за издржавање је 40 КМ по затворенику - казао је Грубеша.

Према незваничним информацијама, камен спотицања лежи у ставовима Грубеше и министра спољне трговине и економских односа БиХ Мирка Шаровића о томе ко треба да буде на челу затвора, односно из којег народа. Грубеша није желио да износи детаље.

- За сада је потребно да тамо буде неко ко ће привести крају стављање затвора у функцију, јер како стално истичем, затвор не може сутра почети да ради, потребно је још времена за завршетак одређених послова прије него што почне пријем затвореника. Тада ће посао Министарства правде БиХ на изградњи затвора бити готов и могу рећи да је наша обавеза с тим извршена. Важно је да будући управник буде стручно лице, али то више није нешто о чему ја треба да бринем, за то постоје конкурси и процедуре - закључио је Грубеша.

Мирко Шаровић није одговарао на телефонске позиве.

Капацитети

Комплекс затвора простире се на површини од 24.000 квадратних метара, а свака ћелија, у којој ће бити смјештен по један затвореник, површине је 12 квадратних метара. Државни затвор има 350 мјеста, од чега је 300 намијењено за затворенике, а 50 за притворенике. Тиме ће, показују анализе надлежних, бити знатно растерећени капацитети затвора у РС и ФБиХ и ријешен проблем њихове пребукираности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.