Правосуђе БиХ и Хрватске слијепо на доказе о злочину

Бањалука - Учесници битке за Мркоњић Град 1995. године кажу да је са положаја Хрватске војске испаљено на десетине хиљада пројектила и да су се на њиховој мети нашли углавном цивилни циљеви због чега нема дилеме да пут одговорности за почињене злочине води ка Загребу.

Старјешина у команди 30. дивизије Војске РС задужен за морал Остоја Дулић истакао је за "Глас Српске" да је на дан напада Хрватске војске на подручју Мркоњић Града пало око 30.000 разорних пројектила калибра већег 100 милиметара.

- То значи да је у просјеку на сваког становника испаљен по један пројектил. Гранатирање је било несразмјерно јер на том подручју није било озбиљних војних циљева. Било је тек нешто пјешадије Војске РС и углавном је било остало цивилно становништво и гађани су цивилни објекти. Употребљавали су чак и беспилотне летјелице - рекао је Дулић.

Адвокат Нико Марић у вријеме напада Хрватске војске на Мркоњић Град имао је 70 година. Убијен је, а његови посмртни остаци касније су пронађени у масовној гробници. Његов син Горан Марић каже за "Глас Српске" да постоје свједоци који су били с њим 10. октобра 1995. године кад је било најјаче гранатирање.

- Један од свједока Бошњака рекао ми је да му је 17. октобра пришао један официр Хрватске војске и рекао: "Убили смо Нику Марића". По налазу обдукције коју је обавио доктор Зоран Станковић радило се о удару тупим предметом у чело. Када је дошао један свједок из Шведске, покушали смо све, али нико није хтио ни да га саслуша - каже Марић.

Најодговорнијим за злочине почињене током офанзиве на Мркоњић Град означен је ратни командант гардијске бригаде Хрватске војске и актуелни министар одбране Хрватске Дамир Крстичевић. У везу са тим злочинима доводе га и хрватски медији, а "Национал" је објавио да му је на терет стављен и масакр 32 избјеглица, жена и дјеце. "Национал" ја објавио да је дошао до свједочанстава и садржаја до сада непознате и заташкаване пријаве против Крстичевића.

- Хрватски војници изрешетали су аутобус пун цивила, а потом га погодили зољом и запалили. Ријеч је о ненаоружаним и потпуно затеченим цивилима, у избјегличкој колони, који нису пружали никакав отпор. То се догодило у Бравницама код Јајца, 13. септембара 1995. године у склопу акције "Маестрал" - навео је "Национал" истичући да је то садржај предмета који води Тужилаштво БиХ и у којем су уз Крстичевића осумњичени Тихомир Блашкић, Станко Сопта, Марио Петровић и други.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић казао је јуче да Тужилаштво БиХ није ништа предузело да би процесуирало Крстичевића.

- Тај предмет код њих већ дуго стоји. Очигледно је да ни Хрватска не жели да процесуира своје држављане за почињене ратне злочине у БиХ. У прилог томе свједочи и одлука Владе Хрватске од 2. јуна 2015. године када су забранили приступ својим архивима и изјаве пензионисаних хрватских генерала да је сва архива спаљена. То је кривично дјело и Тужилаштво Хрватске би требало све испитати. Хрватска, иако је чланица ЕУ, не жели да се суочи са тамном страном своје прошлости и да призна да су њени држављани чинили ратне злочине и да морају бити процесуирани - рекао је Којић.

Он каже да су Тужилаштво БиХ и Државно тужилаштво Хрватске још 2013. године потписали протокол о размјени документације у предметима ратних злочина, али да то није резултирало искреном сарадњом.

- Тужилаштво БиХ може подићи оптужницу и ако је лице недоступно органима гоњења БиХ, а  може и да уступи предмет Хрватској на процесуирање. Ништа од тога, међутим, није урађено - рекао је Којић.

Крстичевић је демантовао тврдње да има везе са злочинима над Србима.

Случај "Ђукић"

Милорад Ивошевић, члан тима одбране генерала Војске РС Новака Ђукића, рекао је да се у Београду води поступак за признавање пресуда судова БиХ.

- Суд је тражио од Суда БиХ достављање предмета јер одбрана тврди да су ту повријеђена људска права. Суд у Београду одлучиће данас да ли остаје код тога да тражи комплетан спис - рекао је Ивошевић и додао да очекује да Ђукић буде ослобођен након реконструкције и прикупљених нових доказа.

Ивошевић је рекао да је експлозија на Тузланској капији из маја 1995. године, за шта је генерал Ђукић на основу лажног вјештачења осуђен на 20 година затвора, класичан акт тероризма, што ће бити приказано и на данашњој бањалучкој премијери документарног филма "Мучни терет подметнуте кривице" аутора Драгана Елчића.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.