Постоји могућност ревизије пресуде хрватским генералима

Бањалука - Ексхумација посмртних остатака 110 страдалих Срба у “Олуји”, која је у новембру прошле године обављена на подручју Шибеника и Задра, отвара могућност за преиспитивање ослобађајуће пресуде хрватским генералнима пред Хашким судом, преносе агенције.

Шеф Информационо-документационог центра “Веритас” Саво Штрбац истакао је на округлом столу ““Олуја” у свјетлу међународне правде”, који је поводом годишњице прогона Срба из Републике Српске Крајине одржан у Бањалуци, да су посмртни остаци пронађени баш на мјестима која су била предмет суђења у Хагу.

- Преиспитивање пресуде је ванредни правни лијек, који подноси тужилаштво или одбрана у року од годину дана од дана изрицања другостепене пресуде, ако за то постоје нове чињенице. Ексхумације на гробљу Света Маре у Шибенику и на градском гробљу у Задру омогућиле су нам да поднесемо иницијативу Тужилаштву Хашког трибунала да поднесу приједлог за преиспитивање пресуде - рекао је Штрбац.

Он је додао да је “Веритас” добио подршку Тужилаштва за ратне злочине Србије и Националног савјета за сарадњу са Хагом Србије, који вјерују да ове чињенице имају снагу да изазову ревизију поступка, што би требало да се деси до 16. новембра.

- У нашу корист иде и писмо данског судије Фредерика Хархофа који је жестоко критиковао предсједника Жалбеног вијећа у случају “Олуја”, америчког судију Теодора Мерона, оптуживши га да је извршио притисак на остарјелог турског судију да у задњи час промијени мишљење и гласа за ослобађање генерала - истиче Штрбац.

Штрбац је подсјетио да је за “Олују” везан и спор пред Међународним судом правде између Хрватске и Србије за геноцид, као и спор пред Федералним судом у Чикагу гдје је 200.000 Крајишника поднијело тужбу против америче организације МПРИ за саучесништво у геноциду.

Крајишници траже накнаду штете од 10,5 милијарди долара за душевни бол за изгубљеним завичајем, а почетак главног претреса очекује се за годину и по.

Мира Јовановић, координатор “Веритаса” у Републици Српској, сматра да Хрватска није прошла деусташизацију послије Другог свјетског рата, пошто се под окриљем братства и јединства манипулисало злочинима.

- Исто је са дешавањима од 1991. до 1995. године, јер се масовне гробнице са српским жртвама обиљежавају као гробнице хрватских војника и цивила. Још није речена истина о масовним гробницама у Книну, нити је обиљежен логор Лора у Сплиту - рекла је Јовановићева.

Округлом столу у Бањалуци присуствовала је и Зорица Влајинић, чији је отац Душан Тривунчић убијен 1991. године у Хрватској, а који је био посланик у Сабору.

- Иако се то десило прије 22 године, а постоје свједоци и имена оних који су га ухапсили и одвели од куће, правда још није задовољена, јер правосудни органи Хрватске немају интерес да случај приведу крају - рекла је Влајинићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.