Послодавци дугују радницима цијели један буџет Српске

БAЊAЛУКA - Дуговања послодаваца у Републици Српској према радницима на име неисплаћених плата и доприноса премашују цијели један буџет Републике Српске, који износи 1,6 милијарди марака.

На састанку представника Савеза синдиката РС, Пореске управе, Инспектората, Фонда ПИО, Фонда здравственог осигурања и Завода за запошљавање, који је одржан јуче у Бањалуци, затражене су измјене закона, по којима би послодавци који не уплаћују плате и доприносе радницима, а извлаче добит, кривично одговарали.

Закон

Казали су да очекују да Влада РС прихвати иницијативу и да се иде у хитну измјену Закона о кривичном поступку, односно да се неисплаћивање плата третира као кривично дјело.

Према ријечима директора ФЗО Горана Кљајчина, дуг послодаваца за здравствено осигурање већи је од 170 милиона марака.

- То су званични подаци ПУРС-а, али мислим да се ради и о далеко већим износима. Према нашим процјенама, у РС око 50 одсто послодаваца уплаћује доприносе у складу са законом. То су углавном државне институције и неки послодавци у приватном сектору - казао је Кљајчин.

Он је истакао да је недопустиво да инспектор ПУРС-а иду сваке три и по године у контролу послодаваца.

Директор Фонда ПИО Младен Милић истакао је да укупна ненаплаћена потраживања Фонда у првих шест мјесеци по основу доприноса за пензијско-инвалидско осигурање износе 298,5 милиона марака плус нешто више од 52 милиона марака ненаплаћених камата.

- Од тога се 195 милиона КМ односи на обвезнике у којима је покренут предстечајни или стечајни поступак. Наплата свих потраживања из стечајног поступка износи око два одсто - нагласио је Милић.

Вршилац дужности директора Инспектората Живан Делић казао је да је проблем слабих контрола то што Инспекторат није адекватно попуњен и што му требају "већа материјална средства".

Представник радника "Нови Јелшинград" Недо Никодиновић каже да је само за повезивање радног стажа радницима овог бившег гиганта потребно три милиона марака, док потраживања по основу неисплаћених плата износе 2,4 милиона марака.

Предсједник Синдикалне организације "Урбанистичког завода РС" Живана Гојић истакла је да доприноси радницима овог предузећа нису уплаћени за цијелу 2010. годину и 2011. годину, до краја априла.

- Дуговања за бруто плате запослених износе око 1,7 милиона марака. Послодавци не могу да се понашају према радницима као да су њихово приватно власништво и то мора да престане и буде санкционисано - рекла је Гојићева.

Отписи дугова

Извршни директор Удружења економиста РС "SWOT" Саша Грабовац каже да дуг од 1,6 милијарди указује на то да постоји општа неликвидност привреде, која све теже може да подноси повећање стопа пореза и доприноса.

- Други аспект овог проблема је и неодговорно понашање послодаваца, који у случају када имају расположива средства остављају по страни обавезе према радницима и држави. Ту су и калкулације да се плаћање пореза и доприноса одгађа, како би се дугови репрограмирали или отписали - рекао је Грабовац.

Он је истакао да би Пореска управа требало активније да ради на наплати тих пореза, јер доводи у неравноправан положај оне послодавце који уредно измирују своје обавезе.

Предсједник Уније удружења послодаваца РС Ранко Милић каже да евентуално потезање одговорности послодаваца мора да буде урађено у пакету са свим другим законима које третирају област фискалне дисциплине.

- Недопустиво је да се у ситуацији када су унутрашња дуговања изузетно нарасла, у питање доводи само одговорност послодаваца који нису измирили своје обавезе, прије свега, јер нису наплатили своја потраживања, па чак ни она од државе - казао је Милић.

Он је нагласио да је "питање да ли се послодавци који крше основна права радника могу назвати послодавцима или мешетарима".

- Такви послодавци представљају нелојалну конкуренцију онима који уредно измирују своје обавезе и раде у складу са законима - нагласио је Милић.

Репрограм

Ранка Мишић је истакла да је Синдикат против приједлога о отпису старих дугова, који се наводи као једно од рјешења у новом Закону о пореском поступку.

- Давање репрограма на репрограм предузећима која годинама гомилају губитке није рјешење за чување социјалног мира. Тражимо да се код додјеле репрограма јасно утврде критеријуми и да за тај репрограм неко гарантује - нагласила је Мишићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.