Посланици усвајали сваки четврти закон својих министара

Сарајево - Катастрофалним односима међу партнерима у владајућој коалицији, али и унутар странака које је чине, свједочи податак да је прошле године усвојен тек сваки четврти закон који је из Савјета министара БиХ стигао у Парламент БиХ.

У обје институције власт су обављали Савез за промјене, СДА, СББ и ХДЗ БиХ.

Према подацима Центара цивилних иницијатива (ЦЦИ), Парламент БиХ је усвојио лани свега седам од 36 закона које су имали у процедури. Савјет министара БиХ им је прошле године упутио 27 законских рјешења, док је девет остало у процедури из претходног периода.

Одбијено је осам закона или један више него што је усвојен, пет је повучено из парламентарне процедуре, за један законски приједлог је обустављен поступак, шест није било ни ушло у процедуру, док је девет било у процедури закључно са 31. децембром.

У извјештају ЦЦИ-ја о мониторингу рада Парламента БиХ у 2017. години прецизирано је да се од 27 приједлога закона који су лани утврђени у Савјету министара и упућени Парламенту трећина односи на сет закона о акцизама које су министри усвајали у три наврата. Измјене три закона из тог пакета усвојене су тек из трећег покушаја у Парламенту и то захваљујући гласовима опозиције јер странке Савеза за промјене чији су министри у Савјету министара нису гласале за њих.

Од приједлога закона утврђених у Савјету министара у прошлој години у Парламенту је усвојено свега пет, по исто толико одбијено и повучено из процедуре, један закон је враћен на дораду, а пет их је крај године дочекало у парламентарној процедури. Шест приједлога није ни ушло у процедуру.

У ЦЦИ-ју су констатовали да је највећи проблем у раду Савјета министара лани била ниска реализација најзначајнијих мјера и активности с једне, те њихова слаба проходност у Парламенту БиХ с друге стране.

- Ионако скромни резултати Савјета министара додатно су обесмишљени односом Парламента према ономе што у парламентарну процедуру упуте министри - истакли су у ЦЦИ-ју и додали да томе треба додати и чињеницу да је извјештај о раду Савјета министара за 2016. годину пао у Парламенту БиХ, што се никада раније није десило.

Однос усвојених и предложених закона је, кажу посланици, на површину избацио доказе да не само да нема парламентарне већине, већ и да министри утврђују законе за које нису надлежни и без икаквих консултација с ентитетима. Посланик опозиционог СНСД-а Душанка Мајкић каже да постоје два разлога због којих не пролази највећи број законских приједлога које Савјет министара упућује у Парламент.

- Један је што се у процедуре, уз свесрдну помоћ министара из Савеза за промјене, упућују приједлози за које нису надлежне институције БиХ него ентитети. Такви закони не могу бити усвојени. Посебна прича је непостојање парламентарне већине, која је одавно изгубљена. Много више је законских приједлога које су у процедуру упутили посланици него Савјет министара, којем је то један од најважнијих задатака - истакла је Мајкићева и додала да Савјет министара треба дати одговор на питање зашто шаље лоше законе.

Према њеним ријечима, проблем је и однос међу странкама у владајућој коалицији.

- Ваља имати у виду и чињеницу да у Савјету министара не могу да се договоре о много чему јер СДА експлицитно инсистира на приједлозима који су против интереса српског и хрватског народа - рекла је Мајкићева.

Посланик владајућег НДП-а Момчило Новаковић наглашава да је усвајање малог броја закона директна посљедица непостојања парламентарне већине, али и да су закони падали и због непостојања довољног степена усаглашености законских приједлога Савјета министара са свим нивоима власти, у првом реду с ентитетима.

- Савјет министара је остао без безусловне подршке парламентарне већине. Први пут извјештај Савјета министара није усвојен. Кључ неуспјеха лежи у томе. Исти разлози ће пратити и даљи рад Савјета министара и Парламента и ситуација ће бити још гора с обзиром на врло затегнуте односе између Бошњака и Хрвата, односно СДА и ХДЗ-а БиХ - рекао је Новаковић.

Најгори рад у 11 година

Рад Парламента и Савјета министара БиХ у 2017. години, према подацима ЦЦИ-ја, био је најгори у посљедњих 11 година.

У ЦЦИ-ју кажу да су се политички сукоби унутар странака и између партнера владајуће коалиције поразно рефлектовали на резултате рада институција на нивоу БиХ. То се првенствено односи на Парламент БиХ, који је лани усвојио свега 11 закона, што је најлошији резултат у посљедњих 11 година колико ЦЦИ врши мониторинг институција.

36 приједлога закона из Савјета министара упућено у Парламент БиХ

27 приједлога закона утврђено лани

9 приједлога из ранијег периода

7 закона усвојено

8 приједлога одбијено

5 повучено из парламентарне процедуре

1 приједлог обустављен

6 није ушло у процедуру

9 још у процедури

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.