Портали без адресе загађују медијски простор

Бaњaлукa - Хитно треба донијети законске одредбе о регистрацији и начину функционисања њуз портала, а у санкционисању пријетњи, увреда, језика мржње и националне нетрпељивости изнесених на порталима форумима потпуно су заказали полиција и тужилаштво.

У тој оцјени слажу се стручњаци из ове области, истичући да је неопходно уозбиљити рад информативних интернет портала, који често функционишу без сметњи, иако немају истакнут ни импресум, нити одговорна лица, ни имена аутора текстова, ни контакт адресу и телефон.

Предсједник Удружења новинара Републике Српске Драган Јеринић каже да је област рада интернет портала недовољно законски регулисана и да је то потребно учинити, исто као што је законски регулисан и рад осталих медија.

- Електронски медији потпадају под правила РAК-а, а штампани имају Вијеће за штампу. Све је то законски уређено, а проблем код интернет портала је што многи несавјесни појединци искориштавају могућност да региструју портал на којем анонимно пишу шта год хоће - рекао је Јеринић.

Он је додао да спорни информативни портали немају чак ни контакт телефон ни одговорно лице, због чега ће Удружење новинара РС предложити законски оквир који би задовољио стандарде и правила.

- При томе мислим и на форуме, који омогућавају да се иза лажних идентитета крију особе које вријеђају, нападају, пријете, употребљавају говор мржње и шире међунационалну нетолеранцију - додао је Јеринић.

Он је нагласио да је потребно регулисати начин регистрације тих портала, гдје би се јасно видјело ко иза њега стоји и ко ће сносити одговорност за садржај.

- Садашње стање у тој области загађује читав медијски простор - истакао је он.

Генерални секретар “Удружења БХ новинари” Борка Рудић каже да је та област, кад је ријеч о њуз порталима, који су уствари онлајн медији, законски уређена на начин да сваки јавни говор мржње или ширење националне и вјерске нетрпељивости подлијежу кривичним законим БиХ, ентитета и Брчко дистрикта.

- Aли проблем је што не постоји регистар свих онлајн медија и портала, у смислу да се зна ко су њихови власници, оснивачи, а многи немају ни импресум. Кад грађани код таквих наиђу на говор мржње имају проблем да пронађу власнике и уреднике, не знају коме да се обрате - казала је Рудићева.

Она је рекла да треба бити обазрив у смислу кршења права на слободу изражавања и додала да право на слободу изражавања не може бити вријеђање на националној основи или пријетње смрћу.

- Скептична сам према превеликој потреби да се све регулише, јер се иза тога често крије потреба за цензуром. Против тога сам, али јесам за регулисање и поштовање професионалних стандарда. Добро је што постоје онлајн медији и социјалне мреже. A кад је ријеч о пријетњама, увредама, то је за полицију и тужилаштва, они могу и морају наћи ко стоји иза тога - истакла је Рудићева.

Она је казала да тужилаштва треба да раде свој посао, да су за то плаћена и да је то њихова обавеза.

- Проблем је, колико у таквим порталима, толико и у тужилаштвима, полицијским и безбједносним агенцијама који се тим не баве - додала је Рудићева.

Тужилаштва

Рудићева каже да би тужилаштва морала по службеној дужности да подижу тужбе у случајевима пријетњи на интернету.

- Шта им је ограничење за то? Имају огромне плате, нека раде свој посао. Кад су они покренули иједну тужбу поводом јавно изнесеног говора мржње, увреде или националне нетрпељивости? Никад, а то им је била обавеза. То је зато што неће да раде свој посао, иду линијом незамјерања. Да раде свој посао, ми не бисмо тражили додатну регулацију слободе изражавања. Постоји истражни и правосудни систем који може да одговори на сваки говор мржње и пријетње - каже Рудићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.