Породице погинулих разочаране радом Комисије за Сарај

Осим новца који је потрошила за свој нерад, Комисија за Сарајево није успјела да пронађе ниједно нестало лице, упозорила Мирјана Симанић

ИСТОЧНО СAРAЈЕВО - Представници Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Источног Сарајева које су прије десетак дана уредно позвале представнике града Источно Сарајево и предсједнике скупштина и начелнике општина које су у саставу града, са жаљењем су констатовали да градске и општинске "оце" не занимају проблеми ове организације и да их не интересују "српске жртве". Наиме, састанку одржаном у петак једино су се одазвали предсједник Скупштине града Миливоје Гутаљ и начелник Источне Илиџе Предраг Ковач. Предсједник ове организације Мирјана Симанић са жаљењем је констатовала да је и овакав однос локалних челника јасан сигнал породицама да их проблеми ове популације не занимају, те да не желе учествовати у побољшању услова рада и живота ове популације. - Када је ријеч о несталим лицима, најтежи проблем у БиХ је тражење несталих Срба у Сарајеву. Највећи терет тог сизифовског посла сносе породице, које још од 1992. године трагају за својим најмилијима. Према односу локалне заједнице и институција Републике Српске и БиХ можемо констатовати да смо грађани нижег ранга, лоших материјалних услова за живот и лоших услова у којима сама организација ради - констатовала је Симанићева. Она је додала да су бесповратно изгубљене двије године које је потрошила Комисија за тражење несталих лица, те да осим новца који је потрошила за свој нерад није успјела да пронађе ниједно нестало лице. Симанићева истиче да су се у више наврата обраћали и представницима међународне заједнице, али да ни од њих нису добили никакву подршку. - Прије неколико дана упутили смо писмо високом представнику Мирославу Лајчаку и по шести пут затражили да нас прими и разговара о нашим проблемима. Уколико не добијемо потврдан одговор, наредне седмице ћемо организовати протесте испред ОХР-а и тражити од међународне заједнице да процес откривања истине о страдањима Срба у Сарајеву има исти статус као и онај за Сребреницу. То представници међународне заједнице могу учинити и једино они могу натјерати власти Федерације БиХ да сва документа која годинама крију по ладицама објелодане, како бисмо коначно сазнали судбину страдалих сарајевских Срба - казала је Симанићева. Представници Организације су затражили од локалних власти да им помогну материјално како би могли да одлазе на рочишта у Тужилаштву БиХ. Како тврде, истрајаће у поновном захтјеву да се формира комисија која ће испитати судбину страдалих сарајевских Срба, те да за формирање комисије очекују подршку и локалних и републичких власти. Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Миливоје Гутаљ рекао је да је град у свом буџету планирао и средства за рад невладиних организација, те да ће и ова организација добити свој дио колача. - Увјерен сам да ће и општине помоћи са своје стране како би се створио коректан амбијент за рад ове организације - рекао је Гутаљ. Начелник Источне Илиџе Предраг Ковач навео је да је општина за ову годину предвидјела већа буџетска издвајања и за рад ове организације. - Што се тиче материјалне помоћи самим породицама, и за ту намјену су предвиђена средства у буџету. На Вељинама ћемо саградити и спомен-собу, у којој ће своје мјесто наћи и нестала лица - навео је Ковач, истичући да би требало да се формира и фонд за помоћ породицама несталих лица, из којег би се финансирала и помоћ правних стручњака у судским споровима. За формирање комисије за испитивање истине о страдањима Срба у Сарајеву помоћ локалне заједнице, како каже Ковач, неће изостати, али је увјерен да неће изостати ни подршка институција Републике Српске. Ж. ДОМAЗЕТ СПОМЕН-КОСТУРНИЦA Током ове године треба да буде завршена изградња спомен-костурнице у Миљевићима, гдје ће бити сахрањене и кости 136 неидентификованих тијела која се тренутно налазе у Центру за обдукцију и идентификацију у Лукавици. ГРУПA ОСAМ - Сигурни смо да никад нећемо доћи до костију осам припадника резервног састава тадашње ЈНA који су страдали 22. априла 1992. године у транспортеру. Истину о страдању "Групе осам" годинама крију федералне власти и мало је вјероватно да ћемо доћи до ње. Пошто је углавном ријеч о људима из Источне Илиџе, вјерујемо да ће у новосаграђеној спомен-соби или на неком другом мјесту и слике са њиховим именима имати своје мјесто - рекла је предсједник Регионалне организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила сарајевско-романијске регије Стака Вукмановић. Представници локалне власти су обећали да ће и обиљежја ових страдалника у Источној Илиџи имати своје мјесто, како би породице имале гдје да запале свијеће.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.