Фото: Поповић о Трговској гори: И даље није касно да се оспоре намјере Хрватске
НОВИ ГРАД - Замјеник предсједавајућег Правног тима Витомир Поповић изјавио је на тематској сједници Скупштине општине Нови Град о проблему Трговске горе да још постоји читав низ могућности да БиХ, ентитети, а на крају и грађани оспоре намјере Хрватске да изгради одлагалиште радиоактивног отпада уз саму границу.
Он каже да се овај тим бави могућим посљедицама изградње одлагалишта радиоактивног отпада.
"Радимо интензивно на утврђивању правне основе јер се ради о веома сложеном спору. Ми се саплићемо око споредних ствари, јер након годину дана нема одлуке о финансирању активности Експертског и Правног тима", рекао је Поповић.
Он је оцијенио да Експертски и Правни тим морају убрзати своје активности јер Хрватска спроводи своје.
"Било би пуно проблема да се једно јутро пробудимо и имамо нуклеарни отпад изнад наших глава", поручио је он.
Предсједавајући Експертског тима за праћење стања и активности у вези са проблематиком одлагалишта радиоактивног отпада на Трговској гори Емир Диздаревић рекао је да у Хрватској нису прихватили примједбе које су до сада упућене из БиХ.
Он је упознао данас одборнике Скупштине општине Нови Град са активностима Тима.
"Никада нисмо добили званичне информације зашто су примједбе које су упућене на студију утицаја на животну средину биле неосноване", рекао је Диздаревић, који се у Агенцији за радијациону и нуклеарну безбједност БиХ од 2011. године бави овим проблемом.
Диздаревић каже да се на локацији планираној за складиштење и одлагање радиоактвног отпада раде истраживачки радови и да је једна бушотина дубине 160 метара.
"Ако нас не пуштају да учествујемо у истраживачким радовима који су у току, ми ћемо урадити своје анализе. Ако се покаже да су нам резултати различити имаћемо аргументоване примједбе", рекао је он.
Диздаревић каже да треба урадити геолошке карте и узорке за анализе ваздуха, воде, земљишта, биљног и животињског свијета.
Према његовим ријечима, Хрватска још нема услове за изградњу објекта за одлагање радиоактивног отпада, али да су у току истраживања.
"У овом моменту они желе да прођу све потребне активности. Убијеђени су да ће резултати показати да се ради о адекватној локацији", каже Диздаревић.
Посланик у Представничком дому Парламента БиХ Јасмин Емрић сматра да се Хрватска спрема да гради нуклеарно постројење.
"То се припрема 20 година, нажалост ми се нисмо снашли. Нисмо искористили инструменте који су нам на располагању. Ово је сада тренутно најважније питање у БиХ", рекао је Емрић који је и члан Експертског тима.
Он је нагласио да је локација Трговска гора изабрана јер је најмање политички и у сваком другом смислу штетна за Хрватску.
"Ко може да каже да неће бити негативног утицаја. Потенцјалном опасношћу захваћена је једна трећина територије Хрватске и двије трећине територије БиХ. Ми смо колатералана штета великих финанасијских интереса. Прошло је 20 година а ми смо на почетку, немамо стратегију заштите правних интереса", каже Емрић.
Начелник општине Мирослав Дрљача каже да тематска сједница неће ријешити овај проблем али је битно да се одборници и грађани упознају са информацијама.
"Желимо да се што хитније ријеши ово питање. Чињеница је да до данас нема правих резултата рада Експертског и правног тима. Грађани очекују конкретне кораке, да се исцрпе сви могућности да се заштите грађани", каже Дрљача.
Предсједник Удружења грађана "Грин тим" Марио Црнковић рекао је да су грађани разочарани јер је неко дошао на идеју да уз Парк природе Уна одлаже радиоактивни отпад.
"Ово је преседан да се на граници двије државе одлаже радиоактивни и други опасни отпад", сматра Црнковић.
Он је рекао да је проблем Трговске горе приоритетно питање и да још има простора за активности које ће довести до тога да Хрватска одустане од својих намјера.
Хрватска планира да радиоактивни отпад из Нуклеарне електране "Кршко", као и постојећи институционални отпад, одлаже у општини Двор, на граници са БиХ.
Надлежне институције на свим нивоима власти у БиХ имају једногласан став о неприхватљивости одлагања радиоактивног отпада у непосредној близини границе, јер би тиме било угрожено здравље становника у 13 општина у Републици Српској и Федерацији БиХ у сливу ријеке Уне, као и животна средина.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.