Помоћни састав полиције - Прва помоћ у ванредним ситуацијама

БАЊАЛУКА - Српска оживљава причу о формирању резервног, односно помоћног састава полиције с циљем да помогне републичком МУП-у у извршавању активности, посебно у случају ванредних ситуација, а ова намјера је у старту изазвала оштре реакције у ФБиХ за шта, према порукама које су отишле из Бањалуке, нема потребе.

Иницијатива о такозваном резервном саставу полиције појавила се још 2018, а као један од кључних разлога за то је помињана мигрантска криза која је тада представљала далеко већи изазов. Годину касније чак је нацрт измјена и допуна закона о полицији и унутрашњим пословима већином гласова и усвојен у Народној скупштини. Ипак, накнадно су из приједлога тог закона повучени чланови који су се односили на резервни састав полиције због дугог временског периода и средстава за спровођење процедура и селекције.

Ипак, и поред тадашњег противљења из ФБиХ те одређеног негодовања из ОХР-а, републички званичници су истицали да ће у будућем периоду поново размотрити потребе и могућности за увођење резервног састава полиције у структуре министарства.

Нови покушај започет је јуче. Влада је, наиме, утврдила Приједлог закона о измјени и допунама Закона о полицији и унутрашњим пословима по хитном поступку, који предвиђа увођење помоћног састава полиције.

Кључни разлог за доношење измјена је, према ријечима првог човјека МУП-а Српске Синише Карана, недовољан број припадника и службеника МУП-а за обављање свакодневних послова, а посебно када је ријеч о елементарним непогодама. МУП-у, према анализама, недостаје 1.019 полицајаца.

- МУП у посљедњих неколико година због обима послова има више од два милиона прековремених часова. Нисмо физички у стању да то компензујемо нашим припадницима и то је огроман проблем. Долази до засићења и умора код полицајаца - навео је Каран.

Указао је и да постоје безбједносни изазови који су пред Српском и који су, такође, разлог увођења помоћног састава полиције, као што је мигрантска криза, наводећи да и многе европске земље имају саставе помоћне полиције.

МУП ће на бази процјена одлучивати о коришћењу помоћног састава, а Каран је напоменуо да су спекулације у функцији политикантства те сматра и да федерални МУП, посебно кантонални, могу и треба да донесу слична рјешења као Република Српска.

- Увођење помоћног састава полиције није непријатељски чин према било коме у ФБиХ, већ је усмјерено ка безбједности грађана, посебно у ситуацијама елементарних непогода. Сви они који овом дају неку другу, а не полицијску димензију, јесу политиканти - рекао је Каран.

Огласили су се и овај пут из ФБиХ. Међу првима је био министар унутрашњих послова Рамо Исак.

- Одговорићемо реципрочно - формирањем резервног састава полиције у Федерацији - поручио је Исак.

На најаву из Владе реаговао је јуче и потпредсједник ПДП-а и посланик Игор Црнадак и то питањем властима - "да ли су нормални".

- Ми који имамо довољно година добро се сјећамо шта значи и чему је претходила појава термина као што су "територијална одбрана", "резервни састав полиције" и слично. Умјесто корисних одлука, Влада поново иде са акцијом која уноси нервозу, страх и неизвјесност - сматра Црнадак.

Намјеру формирања резервног састава полиције је, с друге стране, као и први пут поздравио декан бањалучког Факултета за безбједност и заштиту Слободан Жупљанин. Легалних и регуларних органа у саставу полиције, наглашава, не треба нико да се боји, нити да то покушава да опструише.

- Опасност лежи у паравојним, параполицијским формацијама, вехабијским заједницама и због тога су потпуно неоправдане било какве реакције. Зашто би некоме сметало да неко има уредно евидентираног и уписаног човјека који ће се сутра, у случају да се нешто деси, на позив органа јавити и обавити посао? Све је јавно и транспарентно - рекао је Жупљанин за "Глас".

И он сматра да и ФБиХ може да крене тим путем, али у оквиру закона.

- Српска тражи начин да успјешније обавља послове са одређеним бројем људи с циљем боље безбједности грађана и то не би ни требало да смета. Ипак, чињеница да то некоме смета показује да немају добре намјере и да се они, заправо, плаше укупне способности Српске да се брани од нежељених догађаја, ситуација, ванредних околности, временских непогода - рекао је Жупљанин и подсјетио да пријети и велика опасност од миграната, посебно усљед најава из Велике Британије о депортацијама.

У вријеме када је 2019. одустала од формирања резервног састава, Српска је реорганизовала  интервентне снаге те је јединица за подршку промијенила назив у Жандармерија.

Дронови и оружје

Измјенама закона о полицији и унутрашњим пословима предвиђена је и заштита од дронова и сличних летјелица како би се ефикасно дјеловало у антидрон заштити по закону, као и одређена проширења овлашћења код привођења. Министри су, осим тога, на сједници утврдили и Приједлог закона о измјени Закона о оружју и муницији по хитном поступку којим је предвиђена измјена датума за легализацију оружја које грађани могу набавити. Рок је, према приједлогу, продужен до 31. децембра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.