Пољопривредници у БиХ највише губе

БAЊA ЛУКA - Сектор пољопривреде претрпио је највише губитака послије ступања на снагу CEFTA споразума, а учестале притужбе пољопривредника из Српске и ФБиХ због немогућности пласмана робе на тржиште земаља потписница CEFTA, све су основаније.

Рекао је то јуче на конференцији за новинаре у Бањој Луци министар спољне трговине и економских односа БиХ Младен Зиројевић, послије састанка са министром пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Радивојем Братићем.

- Притужбе домаћих пољопривредних произвођача све су оправданије и сигурно је да ће ресорно министарство имати доста активности, да бисмо наше привреднике довели у што равноправнији положај када је у питању спољнотрговинска размјена пољопривредних производа са сусједним земљама, а прије свега, са Србијом и Хрватском - истакао је Зиројевић.

Он каже да је у рјешењу овог проблема улога Министарства спољне трговине и економских односа БиХ координирајућа и да настоји да захтјеве пољопривредника из БиХ пренесе Савјету министара и Парламенту БиХ ради корекције већ постојећих и доношења нових прописа, а све с циљем поправљања положаја домаћих пољопривредника.

- О проблему извозника пољопривредних производа из БиХ обавијештен је и генерални секретаријат CEFTA у Подгорици. Очекујем да ће 18. октобра ове године, на састанку министара земаља потписница CEFTA, доћи до конкретних разговора с циљем рјешавања ових проблема - казао је Зиројевић и истакао да ће, ако се ни тада не ријеше проблеми у промету пољопривредних производа, са ентитетским министарствима пољопривреде и трговине и инспекцијским органима БиХ размотрити могућности да се дјелује по принципу реципроцитета.

Братић је казао да апсолутно нису тачне оптужбе Хрватске да БиХ крши Споразум о слободној трговини наводном нелегалном транзицијом млијека, јер се у тим оптужбама циљано иде на "Млијекопродукт" из Козарске Дубице.

- БиХ ће, ако се у скоријем периоду не ријеши проблем домаћих пољопривредних произвођача, бити принуђена да врати истом мјером - додао је Братић.

Србија и Хрватска

Радивоје Братић рекао да је Србија у првој половини ове године у спољнотрговинској размјени са партнерима CEFTA имала суфицит 788 милиона КМ, док Хрватска као могући приједлог бесцаринских баријера наводи дестимулацији увоза увођењем циљних дозвољених мјера из домена техничког законодавства, контрола квалитета, стандарда и инспекцијске контроле.

Он је напоменуо да пољопривредници при извозу из БиХ у Србију плаћају прескупе контроле и анализе пилећег меса.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.