Политички обојено руководство подрива рад Института за нестале

ЊУЈОРК, БAЊAЛУКA - У БиХ постоје институционалне парализе и недостатак политичке воље, а евидентни су проблеми са избором чланова руководства Института за нестала лица БиХ, у којем присуство људи са политичким склоностима подрива кредибилитет институције и ефикасност њеног рада.

Извјештаји

Наведено је то у Извршном резимеу информације за доношење листе питања од стране Комитета за људска права Уједињених нација који је у посједу “Гласа Српске”. О чак 11 извјештаја, који се тичу остварења права несталих, логораша и жртава рата, расправа ће бити завршена на сједници Комитета УН која је почела 12. и трајаће до 30. марта.

Овај резиме извјештаја састављен је у децембру 2011. године на основу опширне информације, а Комитет ће послије разматрања стања у БиХ упутити препоруке и листу питања о поштовању људских права.

Швајцарско удружење против некажњивости “ТРИAЛ”, заједно са седам удружења породица несталих лица и четири удружења логораша из БиХ, поднијело је Комитету за људска права УН писане информације о спровођењу препорука и за доношење листе питања.

Још у новембру 2006. године Комитет је издао низ препорука за БиХ за које се у резимеу наводи да нису значајно спроведене и да број питања остаје извор дубоке забринутости.

У резимеу се наводи да је ситуација у вези са испитивањем  неријешених случајева несталих лица, Института за нестала
лица, Централне базе података несталих и Фонда за помоћ породицама несталих и даље алармантна.

- Евидентни су проблеми са избором свих чланова руководства Института, сматра се да је у том процесу општи недостатак транспарентности. Усвајање ревизорских извјештаја Института у протеклим годинама је проблематично. Све то не доприноси да се подстакне повјерење породица несталих, а постоје тврдње да особље Института није специјализовано за рад и да присуство људи са политичким склоностима подрива кредибилитет
институције и ефикасност рада - наглашено је у резимеу.

Додаје се да су ексхумације и идентификације посмртних остатака под надлежношћу Канцеларије државног тужиоца, за коју породице несталих изражавају разочарење и фрустрације, те да је темпо цјелокупног процеса успорен.

Истиче се да се права породица несталих, логораша и жртава силовања у БиХ крше протеклих 20 година.

- Ова ситуација изазива атмосферу дубоког неповјерења према институцијама БиХ, а с обзиром на то да се ни препоруке међународних механизама не показују ефикасним, постоји општи осјећај немоћи и фрустрације - наведено је у резимеу.

Жртве злочина

Додаје се да се у Стратегији за ратне злочине БиХ тужиоци позивају да оправдају недостатак активности на одређеним предметима.

- Мора се нагласити да је имплементација стратегије од стране различитих међународних институција оцијењена као изузетно погрешна, те се ово, у комбинацији са старошћу многих жртава или њихових породица схвата као индикација да ће умријети без правде - наводи се у резимеу.

 Додаје се да је темпо цјелокупног процеса далеко од задовољавајућег.

- Контакт породица несталих са тужиоцима је лош или непостојећи и тешко је добити информације о
истрази - истакнуто је у резимеу.

БиХ је препоручено да се судовима додијеле довољна средства и људски ресурси за суђења ратних злочина, те да се предузму хитне и ефикасне мјере како би били истражени сви неријешени случајеви несталих лица.

- Док породице несталих лица, жене жртве силовања и бивши логораши и даље доживљавају изолацију и равнодушност, изгледа да постоје институционалне парализе и недостатак политичке воље, који проузрокују неспровођење препорука издатих од стране Комитета у својим закључним запажањима, као и других међународних механизама људских права - истакнуто је у резимеу.

Једно од удружења са којима је “ТРИAЛ” сарађивао у БиХ је и Удружење породица несталих сарајевско-романијске регије.

- Комитет ће поново препоручити исто, јер од старих препорука није скоро ништа реализовано. Извјештај је објективан и осликава право стање, требало би једино да се више српских и хрватских удружења укључи у сарадњу како би био још бољи - казао је “Гласу Српске” предсједник овог Удружења Милан Мандић.

Додао је да су породице жртава огорчене што се не спроводе чак ни одлуке уставних судова у БиХ, а камоли препоруке УН.

- Институције БиХ би требало да најозбиљније схвате препоруке УН, јер ако се то не уради сада, касније ће им те препоруке бити упућене као пресуда Европског суда за људска права које ће морати испунити - истакао је Мандић.

Раније је о стању људских права расправљао и Комитет за спречавање тортуре УН.

Заштита свједока

Наводи се и да је евидентан недостатак свеобухватне и адекватне мјере заштите свједока током и послије свједочења у суђењима за ратне злочине.

- У различитим приликама оптужени за ратне злочине или њихови представници морали су открити идентитет заштићених свједока, а власти БиХ нису успјеле да спријече и адекватно потискују такве случајеве - наведено је у резимеу УН.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.