Политички блокови у Српској још не откривају кандидате за најважније функције: Имена енигма до истека рока

БАЊАЛУКА - Иако се у јавности већ дуже вријеме говори о конкретним именима кандидата за предсједника Републике Српске и српског члана Предсједништва БиХ, у водећим политичким партијама су се одлучили да карте званично открију тек пред истек рока за предају кандидатских листа.

Десете опште изборе Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ је расписала за 4. октобар, а бирачи ће бирати око 500 функционера на нивоу БиХ, Српске, ФБиХ и кантона.

Политички субјекти, чије је пријаве за овјере за учешће на изборима овјерио ЦИК, од 24. јуна, у складу са утврђеним редослиједом изборних активности, могу да предају кандидатске листе па све до 6. јула када истиче рок за то.

Листе кандидата, на којима би требало да се нађу имена оних који ће у трку за предсједника Републике и члана Предсједништва БиХ из Српске , требало би да буде овјерене до 31. јула, након чега слиједи подношење страначких листа за компензацијске мандате до 5. августа те објава листа до 20. августа у службеним гласилима и средствима јавног информисања. 

Међутим, иако цуре рокови за предају кандидатских листа, на већини адреса још не откривају све. Ријетко која парламентарна странка је и саопштила да има утврђене листе кандидата, а у многима тврде да се посао приводи крају и да би до краја наредне седмице све требало да буде објелодањено.

Ипак, оно што се највише чека је потврда наговјештаја кога ће СНСД, односно опозиција потврдити на страначким органима и званично представити као кандидате за двије инокосне позиције.

Владајући блок је раније потврдио да ће стати иза кандидата које предложи СНСД, а најближи кандидатурама су Саво Минић за функцију предсједника, те Жељка Цвијановић која је и сада у фотељи српског члана Предсједништва.

Да ће тај двојац највјероватније предводити њихов тим на изборима истицао је и први човјек те странке Милорад Додик.

У странци ни јуче нису открили више детаља. Једина порука је да ће све бити урађено у року те да је на помолу још једна изборна побједа за све функције.

У опозиционим редовима, с друге стране, је прича о заједничком наступу на овим изборима изазвала више турбуленција него јединства.

СДС је, наиме, као највећа опозициона странка, још половином 2025. заузела став на страначким органима да ће дати кандидате за обје кључне функције. То је потврђено и крајем године, уз допуну да је предсједник странке Бранко Блануша кандидат за предсједника Републике те  се са тим ушло и у преговоре прије свега са ПДП-ом, односно Покретом "Сигурна Српска" (ПСС) којег је на темељима ПДП-а формирао предсједник те партије Драшко Станивуковић који је, такође, нациљао кандидатуру за предсједника Републике.

СДС и ПСС још, према тврдњама у страначким таборима, преговарају у вези  са заједничким наступом на изборима и на основу раније предложеног акта уз који је стао и НФ Јелене Тривић, док ће Небојша Вукановић, као лидер Листе за правду и ред, у самосталну трку за српског члана Предсједништва БиХ.

У СДС-у је јуче за "Глас" потврђено да би 1. јула у Бијељини требали да овјере кандидатске листе за Народну скупштину и Парламентарну скупштину БиХ.

- О кандидату за предсједника смо се изјаснили, а видјећемо шта ће се још ових дана дешавати у вези са кандидатом за српског члана Предсједништва БиХ. Чекамо да видимо да ли ће Покрет "Сигурна Српска" дати кандидата за ту позицију. Блануша је потврђен као кандидат, то више није спорно – рекао је саговорник "Гласа" из СДС-а.

Додао је да је Блануша и даље на вези са ПСС-ом, односно Станивуковићем.

- Надамо се да ћемо, ипак, на крају у једној колони изаћи на опште изборе - истакао је наш саговорник из врха СДС-а.

Да ће одлука пасти наредне седмице потврдио је за "Глас" и генерални секретар ПСС-а Небојша Дринић.

- Органи Покрета ће дати посљедњу ријеч за све. И за листе и кандидате. Све о изборима ће бити откривено крајем наредне седмице – рекао је Дринић.

Бирачи у БиХ с правом гласа ће у октобру бирати три члана Предсједништва БиХ, предсједника и два потпредсједника Српске, 83 посланика Народне скупштине Српске, 42 у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ те 98 у Представничком дому Парламента ФБиХ те њих 289 у десет кантоналних скупштина у ФБиХ.

Највећи број кандидата је, према изборним статистикама које води ЦИК, био на листама за изборе 2010. У изборну трку тада су ушла 8.242. кандидата.

Први послијератни општи избори су одржани у септембру 1996, а након тога су спровођени сваке друге године до 2002. Послије те године је установљена пракса да се одржавају сваке четврте године те су тим редослиједом на реду нови општи избори који се традиционално заказују за прву недјељу октобра уколико нема одређених препрека које могу бити и у виду празника.

• Број кандидата за предсједника/ потпредсједника  Републике Српске

2002.               24

2006.              16

2010.              19

2014.              19

2018.              37

2022.               31

• Број кандидата за српског члана Предсједништва БиХ:

2002.  16

2006.  11

2010.  3

2014.  3

2018.  4

2022.   5

• Број кандидата по изборним годинама

2002.  7.351

2006.  7.245

2010.  8.242

2014.  7.748

2018.  7.497

2022.  7.258

(Извор: ЦИК БиХ)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.