Подијељене реакције након усвајања Закона о финансирању политичких партија у Српској

БАЊАЛУКА - Одлука скупштинске већине да законом заустави прилив новца из републичког и буџета локалних заједница странкама у Српској је подијелила домаћу јавност и док из опозиције указују да би могли да затраже и оцјену уставности усвојеног акта, с друге стране из синдиката поручују да је одавно требало милионе са партијских пребацити на неке друге рачуне.

Законом о финансирању политичких странака прописано је да се политичке странке могу финансирати из буџета БиХ, ентитетских буџета, кантоналних буџета и буџета Брчко дистрикта, те буџета других јединица локалне управе и самоуправе што оним највећим у Српској и ФБиХ доноси милионе марака на годишњем нивоу, а рачуне "подебљавају" и новцем из других извора.

Гласовима посланика из владајуће коалиције окупљене око СНСД-а усвојен је Закон о финансирању политичких организација којим је регулисано да се финансирају из чланарина, прилога правних и физичких лица, као и, између осталог, издавачке дјелатности.

Кључна промјена, у односу на ранија рјешења, јесте у томе да престаје пракса финансирања партија, коалиција, листа независних кандидата и независних кандидата из буџета Српске те општина и градова на основу чега се у њихове касе, само из републичког буџета, слило око 74 милиона КМ од 2004. године

Из док из странака већине, које су стале иза приједлога, тврде да је разлог за промјене став већег дијела јавности у Републици Српској да рад политичких организација не треба да се финансира на терет грађана, с друге стране кажу да је занимљиво да је приједлог упућен у процедуру недуго послије одлуке коју је наметнуо Кристијан Шмит с позиције високог представника.

Тема финансирање партија, са освртом на дио који им припада из буџета са свих нивоа власти у БиХ, враћена је на дневни ред управо послије те одлуке Шмита, којег Српска не признаје за високог представника јер није именован у складу са процедурама, да новац који припада СНСД-у и Уједињеној Српској преусмјери у Централну банку БиХ све до момента када странке "покажу потпуно поштовање Дејтонског споразума".

Евиденције о уплатама из буџета, наиме, води Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ, а најновији пресјек стања уплата из буџета са свих нивоа власти, показује да су из тих извора парламентарне странке зарадиле више од 22,3 милиона марака само у прошлој години.

Највише новца из буџета Републике лани је исплаћено СНСД-у, а слиједе га ПДП и СДС. Међутим, представници опозиционих странака нису гласали за предложени закон у Скупштини, а став о будућим корацима нисмо успјели да добијемо у Клубу СДС-а док је из ПДП-а поручено да ће реаговати.

- Све што нам је на располагању у оквиру закона ћемо искористити - рекао је за "Глас Српске" шеф Клуба посланика те партије Игор Црнадак. 

Дио јавности годинама, с друге стране, упозорава да није оправдано ни реално да толико новца из буџета иде странкама. То истиче први човјек Синдиката управе Српске Божо Марић, уз подсјећање да су лани покренули иницијативу за укидање финансирања политичких странака из буџета, јер тај трошак не треба да иде на леђа пореских обвезника.

- Довољно је што финансирамо посланике, од плата до свих привилегија, као и остале високе званичнике. Ни синдикат нико не плаћа, а преговарамо за све раднике без обзира да ли су у синдикату или не. Финансирамо се из чланарине оних који су наши чланови. Свим странкама је из буџета дато око 400 милиона и заиста сматрам да смо за новац могли далеко боље уложити тако да апсолутно поздрављам усвајање закона без обзира да ли је рјешење било испровоцирано нашом иницијативом, одлуком туристе Шмита или неког трећег. То ме не интересује - закључио је Марић у изјави за "Глас".

Предсједник Форума грађана Тузла и члан Коалиције под лупом Вехид Шехић наводи за "Глас" да ентитетски закони о финансирању политичких странака морају бити у сагласности са оним на нивоу БиХ.

- Доношење овог закона се могло наслутити након одлуке ОХР-а. Вјероватно ће бити упућена апелација Уставном суду. Не треба водити инат политику, већ размишљати да ли је реално да оволика средства иду странкама. Треба то смањити, али и расправљати  о чињеници да ли посланици и делегати заслужују да имају плате колике имају – рекао је Шехић. 

Упоредни преглед буџетских издвајања од 2004 - 2024. године показује да је око 400 милиона КМ дато за рад партија. Највише стиже, укупно гледајући, из буџета у БиХ, а потом од чланарина и прилога физичких лица.

Пресјек уплата из буџета Српске (подаци ЦИК-а)

Година                           Републички ниво    локалне заједнице

2024                                5                                        1,3

2023.                               4,6                                    1,5

2022.                               3,7                                    1,4

2021.                               3,7                                    1,4

2020.                               3,6                                    1,5

Износи по странкама (Подаци ЦИК-а о исплатама из буџета Српске за 2024)

СНСД                                             1,48

СДС                                                0,71

ПДП                                               0,47

СП                                                   0,33

Листа за правду и ред                   0,28

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.