Под лупом 150 чланова новог устава

БАЊАЛУКА - Одлука о утврђивању нацрта устава Републике Српске, а у којој је садржана и нова верзија тог највишег правног акта, ступила је на снагу објавом у републичком "Службеном гласнику", чиме је отворен пут за спровођење јавних расправа од Требиња до Новог Града с циљем упознавања јавности о том кључном документу сваке земље и доласка до најбољих рјешења.

Нацрт новог устава је усвојен на посебној сједници републичког парламента 13. марта. Довољну подршку тог дана је добио и Закон о заштити уставног уређења Републике Српске којим је предвиђено оснивање специјалног суда и тужилаштва Српске те Службе за заштиту уставног уређења са сједиштем у Бањалуци.

Посланици су прихватили и закључак о упућивању нацрта устава Републике Српске у јавну расправу која ће бити спроведена у року од 30 дана, а текстом ће се бавити и радна група коју је формирао Колегијум Скупштине у којој су угледни професори и стручњаци за различите области права. 
Прва сједница радне групе, како је незванично потврђено "Гласу Српске" би требало да буде ускоро. Члановима су прослијеђени текст нацрта и закључци, а неке од идеја су да јавне расправе буду на више локација у једном дану. 

- Циљ је да максималан проценат јавности буде упознат са новом верзијом устава као највишег правног акта који се не доноси сваке године, као буџет града или општине, већ на далеко дужи период - казао је саговорник "Гласа" из Народне скупштине.
Нови устав чини укупно 150 чланова. У његовој преамбули је наведено да се уставно уређење Републике Српске заснива на правном континуитету од 9. јануара 1992. године, као дана проглашења, и 28. фебруара те године, када је донесен први Устав, те на договореним основним принципима из 1995. 

У акту се изражава опредијељеност за поштовање и примјењивање Општег оквирног споразума за мир у БиХ, а који Анексом четири прихвата, потврђује и гарантује уставноправни положај Републике Српске.
Српска је суверен, јединствен и недјељив уставноправни субјект, потврђен вољом народа и Општим оквирним споразумом за мир, као међународним уговором, те Уставом БиХ, а представља државу српског народа и свих народа и грађана који у њој живе и равноправно и без дискриминације учествују у вршењу власти. 

Република самостално обавља уставотворне, законодавне, извршне и судске функције, а припадају јој све државне функције и надлежности, осим оних које су чланом три Устава БиХ изричито предвиђене као надлежности институција БиХ.  Наведено је и да Народна скупштина и Влада могу обуставити примјену било којег акта, мјере или активности органа и институција на нивоу БиХ а који немају основ у Уставу БиХ, а закони који нису у искључивој надлежности БиХ или који нису проистекли из споразума ентитета не производе правно дејство у Српској. 

Предвиђено је да ће се, између осталог, закони које доноси Парламентарна скупштина БиХ примјењивати на територији Републике Српске након што их потврди Народна скупштина као и да је територија Брчко дистрикта у заједничкој својини Српске и ФБиХ те да тај статус не може бити мијењан без њихове сагласности.

Српска, према новом тексту, има право на самоопредјељење и може, како је предвиђено, успостављати специјалне паралелне везе као и  удруживати се у сложене државне заједнице федералног или конфедералног уређења са сусједним и другим државама или групом држава.
Главни град је Бањалука, а не Сарајево као што је још случај, а престоница Републике Српске је Источно Сарајево, са сједиштем у Палама.

Мандат предсједника Републике траје пет година, а ужива и имунитет као и народни посланици те неће бити кривично или грађански одговоран за било који поступак извршен у оквиру своје дужности. У новом тексту нема Вијећа народа нити потпредсједника Републике, а прописано је да Српска има своју војску и да се о томе доноси посебан закон те да њоме командује предсједник Републике Српске на основу Устава и закона.
За усвајање новог устава потребна је двотрећинска већина, а то значи у овом моменту да су за то потребни и гласови из опозиције.

Устав Српске је од 1992. до 2011. године мијењан и допуњаван чак 17 пута, са 122 амандмана, што, према ријечима и правника и политичара, указује да је уставноправни систем значајно реформисан, махом под притиском високих представника, због чега и из републичког врха тврде да је циљ свега управо да уставна рјешења буду ослобођена одредаба које су плод тих интервенција. 

Вето Бошњака 
Клуб Бошњака у Вијећу народа покренуо је механизам заштите виталног националног интереса на Закон о заштити уставног уређења. Правила су таква да та одлука иде у даљу процедуру, прво на сједницу Вијећа народа, а затим, под условом да не буде постигнут договор, и пред чланове Заједничке комисије Вијећа и Народне скупштине. Уколико ни тада не буде договора, што је био случај у доста предмета, коначан став даће Уставни суд Српске. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.