Почињу разговори о томе ко у септембру путује на Трговску гору: Експерти из БиХ процјењују стање на лицу мјеста

САРАЈЕВО - Домаћи експерти, највјероватније у септембру, одлазе на Трговску гору да би на лицу мјеста сагледали шта Хрватска тренутно ради на тој локацији гдје планирају да складиште радиоактивни отпад и истрошено гориво из Нуклеарне електране “Кршко”, потврдио је за “Глас Српске” предсједавајући Експертског тима Емир Диздаревић.

Договор о одласку у Хрватску стручњака из БиХ који су задужени да, у што већој мјери, прате активности хрватских колега по овом питању, постигнут је почетком јула на састанцима са, између осталих, представницима Фонда за финансирање разградње и збрињавања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива.

Списак стручњака требало би да буде познат у наредним данима, а договор је да их иде максимално десет.

- Очекујем да наши експерти кажу када би могли ићи. На посљедњем састанку у Загребу, са представницима тамошњег Фонда, је речено да се најавимо двије седмице раније, и да што се њих тиче, неће бити проблема. За сада и за овај одлазак нам нису потребне посебне дозволе са виших нивоа. Сада је до нас да се усагласимо ко ће ићи - рекао је Диздаревић.

Оквирни договор је, како је појаснио, да дођу на Трговску гору, односно код бивше касарне Черкезовац до објеката, да виде у каквом су стању, да ли је и шта рађено.

- За сада је изабрана фирма за одређена хидрогеолошка истраживања и то ће нам бити важно, ако и када почну са узимањем узорака, да добијемо сагласност да и наши геолози буду присутни када буду узимали узорке тла - истакао је Диздаревић, нагласивши да ће веома важни улогу у даљем послу имати и сеизмолози због учесталих земљотреса на ужем и ширем подручју.  И Хрватска је, додао је, ангажовала своје стручњаке да прате сеизмолошку ситуацију.

- Инсталиране су неке станице које ће то да прате. Вјерујем да ће и о томе бити ријечи на округлом столу који би у септембру или октобру могао бити у Бањалуци - рекао је Диздаревић.

Говорећи о неким будућим корацима, када почне узимање узорака на тој локацији, нагласио је да ће им тада требати одређене дозволе како би, када се крене са бушотинама, били на лицу мјеста.

- Затражили смо већ од виших нивоа власти у БиХ да се ангажују како би добили дозволе да присуствујемо узорковању ако се крене са бушотинама. Планирана је чак бушотина дубља од 150 метара. На састанку у Загребу нам је речено да Фонд, који је оператор, не може да нам самостално да дозволу те да то мора да иде преко надлежних институција двије земље. У сваком случају, тражимо то већ сада, како бисмо, ако и када дође до тога на Трговској гори, имали све потребне дозволе. Наше право је да тражимо и очекујемо да ћемо их и добити, али Хрватска није дужна да то одобри - рекао је Диздаревић, који је и замјеник директора Регулаторне агенције за радијациону и нуклеарну безбједност БиХ.

Хрватска је власник половине електране “Кршко” у Словенији и мора да преузме пола отпада, а у БиХ, осим Експертског, функционише и Правни тим који се бави овом тематиком. Из тамошњег Фонда за финансирање разградње саопштено је раније да ће израду студије опасности од потреса на локацији складишта ниско и средње радиоактивног отпада обављати загребачки Природно-математички факултет.

Заједнички став

Став свих у БиХ је да Трговска гора не може бити мјесто за складиштење тог отпада јер је налази уз саму границу и у сливу Уне која је проглашена за заштићено подручје, а посебан акценат је на могућој угрожености здравља око 250.000 становника. Против одлагалишта на тој локацији су грађани и власт с друге стране Уне, односно у општини Двор у Хрватској.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.