Почела правна процедура за изручење Хашком трибуналу

БЕОГРAД - Радован Караџић ће бити изручен Трибуналу током викенда или почетком сљедеће седмице, рекао је јуче у Београду портпарол Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије Бруно Векарић.

Векарић је истакао да је реално очекивати да то буде понедјељак или уторак, а може бити и раније, јер све зависи од тога када ће засједати кривично ванрасправно вијеће.

Караџићев адвокат Светозар Вујачић рекао је да ће жалбу на рјешење истражног судије о испуњењу услова за Караџићево изручење Хагу поднијети у петак, 25. јула, посљедњег дана истека рока за подношење, да би помогао његовој породици да га посјети у притворској јединици.

Казао је да  ће жалбу  послати у 19.55 часова из поште ван Београда.

Вујачић је додао да ће Караџић у Србији имати правни, односно стручни тим, који ће му помагати у одбрани, али да ће се пред Хашким судом бранити сам.

Додао је да је Караџић јуче захтијевао да буде обријан и ошишан.

Вујачић није искључио могућност да ће Караџић Хашком трибуналу бити испоручен за викенд.

Караџића је јуче посјетио брат Лука, који је Танјугу рекао да је његов брат задовољан третманом који има у притворској јединици Специјалног суда.

Радована Караџића јуче је посјетио и професор Правног факултета у Београду Коста Чавошки, који ће, према неким најавама, помагати његову одбрану у Хагу. Он је новинарима рекао да је Караџић ухапшен у петак и да је овим хапшењем прекршен Кривични закон Србије. 

Караџићева кћерка, Соња Караџић-Јовичевић, апеловала је на Канцеларију високог представника (ОХР) да њеној породици врати документа, како би могли посјетити оца док је у притвору у Београду.

Породици Караџић су по налогу високог представника у БиХ 10. јануара 2008. године одузете путне исправе, због сумње да су дио мреже која помаже у скривању хашких бјегунаца.

- Немамо могућности да путујемо у Хаг, тако да морамо то обавити сада пошто сумњам да ће више бити прилика да га видимо - појаснила је Караџић-Јовичевић.

Портпарол ОХР-а Љиљана Радетић изјавила је да ће бити познато да ли ће породица Радована Караџића моћи да га посјети док је у притвору у Београду тек пошто високи представник заврши консултације са домаћим и међународним званичницима у вези са тим питањем.

- Високи представник Мирослав Лајчак консултује се са партнерима у вези са давањем одобрења ужој Караџићевој породици - рекла је Радетићева.

 

Прави Дабић умро 1993. године

  

БЕОГРAД - Лична карта Радовану Караџићу на име Драгана Дабића издата је у Руми, а извјесни Драган Дабић, чији је идентитет користио Караџић, умро је 1993. године у Сарајеву, сазнаје Б92.

Лажна имена на потпуно регуларним документима користили су и остали хашки бјегунци.

Тако је Стојан Жупљанин имао документа на име Бранислава Вукадина, такође човјека који је живио у Босни и Херцеговини, а који је преминуо прије више од десет година.

Полицијска истрага требало би, између осталог, да одговори на питање да ли су документа са којима је ухапшен Караџић лажна, односно фалсификована или не.

Будући да Радован Караџић није имао држављанство Србије, полиција покушава да утврди ко и како му је помогао да створи лажни идентитет.

Његов адвокат каже да се Караџић у Београду крио посљедње три године, а да га је одао телефонски разговор са једним од рођака, који је српска тајна полиција прислушкивала.

Aдвокат додаје да Караџић и даље тврди да је постојао писмени и усмени споразум са америчким дипломатом Ричардом Холбруком да се повуче из политике и заузврат не буде гоњен, те да је свједок договора Aлекса Буха.

Јавни живот који је Караџић у Србији водио као биоенергетичар Драган Дабић психолози и психијатри објашњавају његовом потребом за пажњом и егзибиционизмом.

Иако је био један од најтраженијих бјегунаца, за којег је понуђена награда од пет милиона евра, Караџић се као доктор Дабић свакодневно састајао са људима, лијечио их без страха да ће бити откривен и ухапшен.

Лепосава Крон, психолог и директор Института за криминологију у Београду, каже да је Радован Караџић промијенио свој изглед, али не и психолошки идентитет.

Караџић је под именом Драган Дабић одржао и низ предавања, између осталог, у Новом Саду, Кикинди и у Београду. На предавањима га је слушало између 200 и 400 људи.

- Моја претпоставка је да човјек који је толико екстремни екстроверт, коме су толико потребни други људи и аплаузи, у једном тренутку може сам донети одлуку да му је јавни живот нешто што је неоподно. За њега је нека врста психолошког самоубиства уколико нема публику, њему су аплаузи потребни - сматра Кронова.

У медијима у Београду су се појавиле и слике које указују на то да је Караџић у свом "другом" животу као др Дабић имао и сапутницу Милу, коју је свуда водио са собом. Највећи дио свог слободног времена проводио је у кафани у близини стана у којем је живио, у улици Јурија Гагарина 267 на Новом Београду. У кафани под именом "Луда кућа" доминирају управо слике Радована Караџића и Ратка Младића.

- Врло учтиво је питао да ли може да седне да слуша гусле. Воли гусле, па га је то повукло. Сео је на чело стола, а ми смо га са одушевљењем примили. Преко пута је била његова слика - каже власник локала Мишко Ковијанић.

Зграда у којој је Караџић живио јуче је била под опсадом новинара. Медији спекулишу да је Радован са својом новом сапутницом често излазио у ресторане. Наводно, његово омиљено мјесто била је једна пицерија у Земуну.

Иако је вијест да је Радован Караџић живио јавно као др Дабић и да се није скривао шокирала јавност, готово идентичан сценарио описала је још прије двије године београдска књижевница Мирјана Ђурђевић у роману "Први, други, трећи човек".

У тој књизи се Караџић крије у једној београдској ординацији, гдје ради као психијатар. Ђурђевићева тврди да није знала да се он заиста крије на тај начин. Интересантно је да је ова књига 2006. године била номинована за НИН-ову награду.

Хашка оптужница Радована Караџића терети за геноцид, умијешаност у геноцид, ликвидације, убиства, кажњавања, депортацију, нехумане акте и остале злочине почињене према муслиманима, Хрватима и осталим цивилима - несрбима у Босни и Херцеговини током рата.

Ухапшен је у понедјељак увече у Београду.

Соња Караџић-Јовичевић: Требамо помоћ

Соња Караџић-Јовичевић рекла је да се нада помоћи Владе Републике Српске, коју им је понудио премијер Милорад Додик, а у вези с рјешавањем статусних проблема ове породице.

- Додик је рекао да би то урадио и раније, али је прије хапшења то било немогуће, јер би се сматрало помагањем мрежи хашких оптуженика. Желим да му захвалим што разумије нашу ситуацију и надамо се да ће заиста помоћи да организујемо наше животе и ријешимо огромне проблеме које имамо све ове године - истакла је Караџић-Јовичевић.

Награда СAД, за сада, никоме

Нико није контактирао са СAД са информацијама о Радовану Караџићу, које би га кандидовале за награду расписану за његово хапшење, рекла је аташе за штампу амбасаде СAД у Београду Рајан Харис.

СAД су расписале награду за информације које би довеле до хапшења Караџића, Ратка Младића или Горана Хаџића у износу од пет милиона долара.

- У случају Радована Караџића немамо сазнања о неком појединцу који би могао да добије такву награду - рекла је Харисова.

Она је рекла да Влада Србије или нека њена служба не могу да траже награду, јер су "награде за правду намијењене награђивању приватних грађана који су дали информације".

Брзо суђење Караџићу

ЛОНДОН - Судије Хашког трибунала покушаће да спроведу брзо суђење Радовану Караџићу и избјегну споре процесе из прошлости, пише агенција Ројтерс.

Британска агенција наводи процјену експерата да ће главни тужилац Серж Брамерц и његов тим адвоката настојати да избјегну маратонско суђење, какво је било суђење Слободану Милошевићу.

 

Везани линкови:  Ко је Радован Караџић

                                 Интегрална оптужница против Радована Караџића

                                 Веб страна Драгана Д. Дабића - Радована Караџића

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.