Фото: Агенције
БРИСЕЛ - Од 167 анализираних држава у свијету, БиХ се налази тек на 88. мјесту по стању демократије са индексом од свега 5,1, те је сврстана међу 36 земаља у којима влада такозвани хибридни режим који комбинује демократске, али и неке значајне аутократске елементе.
Наводи се ово у једној од посљедњих анализа која приказује стање демократије на глобалном нивоу, а на основу података Индекса демократије 2024. Према овом истраживању, БиХ се налази у друштву са Румунијом, Папуом Новом Гвинејом, Сенегалом, Замбијом, Либеријом, Јерменијом и Мексиком, одмах иза земаља у којима владају класични ауторитарни режими.
Како је наведено у овом извјештају, стање глобалне демократије је на најнижем нивоу у посљедњих 20 година, при чему су 83 земље забиљежиле пад својих резултата на Индексу демократије 2024. године, историјској изборној години.
Током прошле године у само 15 одсто земаља широм свијета било је такозване "потпуне демократије" у поређењу са скоро 36 одсто оних које су биле под ауторитарним режимима.
Само 6,6 одсто свјетске популације живјело је у "пуним демократијама", што, како се истиче у овом извјештају, представља пад за 12,5 одсто у посљедњих десет година.
На првом мјесту по стању демократије налази се, очекивано, Норвешка, а слиједе је Нови Зеланд, Шведска, Исланд, Швајцарска, Финска и Данска.
Западноевропски регион је имао просјечну оцјену демократије од 8,4, што је највиши свјетски. То је, иначе, био једини регион који је забиљежио повећање демократског резултата током прошле године.
САД су сврстане међу државе, односно демократије са "недостатком". Наведено је како је тај тренд посебно присутан од 2016. године. Ова моћна земља, која важи за примјер демократије, на крају је сврстана тек на 28. мјесто од 167 нација - иза Канаде, Јапана и Уругваја.
Француска и Јужна Кореја су, како се даље наводи, прешле у "демократије са недостатком" због, како је наведено, политичких турбуленција и погоршања повјерења јавности у владу.
На крају извјештаја о стању демократије током прошле године упозорава се да су ауторитарни режими били најзаступљенији током прошле године. У посљедњој деценији број ауторитарних режима је порастао са 52 на 60 земаља. Поједини стручњаци су указали да је тренутни ниво демократије у свијету на алармантном нивоу, јер готово свака трећа особа у свијету живи у неком од облика аутократије. Ове негативне бројеве образложили су пандемијским годинама, када су многе слободе биле угрожене, али и многобројним сукобима и ратовима који су довели до велике поларизације у свијету, али и самих друштава.

Португалија, Естонија и Чешка једине су земље које су током прошле године напредовале у "пуне демократије". Како су појаснили аутори ове студије, у случају Португалије фискална дисциплина и напредан туристички сектор довели су до бољег резултата ове европске земље.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.