Плате посланика БиХ највеће у Европи

Бањалука - Посланици и делегати у Парламентарној скупштини БиХ (ПСБиХ) су најплаћенији у Европи када се њихова плата пореди са просјечном платом у земљи. Само по основу плате и мјесечног паушала њихова примања премашују 5.000 КМ, што је више од шест просјечних плата.

Наведено је то у најновијем економском монитору Удружења економиста РС "SWOT" и додаје да је, у поређењу са 30 европских земаља, овај однос највећи у БиХ.

У европским земљама, посланик у државном парламенту у просјеку заради 2,3 просјечне плате у својој земљи. Посланици БиХ по висини плате оставили су иза себе колеге у много развијенијим земљама као што су Њемачка, Француска, Аустрија, Луксембург, Белгија, Данска...

Посланици и делегати у ПСБиХ, поред плате и паушала, имају право на додатне накнаде, дневнице, одвојен живот и слично тако да су њихова укупна мјесечна примања од 6.000 КМ до 7.000 КМ.

У монитору се истиче да су плате посланика у парламентима РС и ФБиХ такође у врху Европе, ако се мјере по истом принципу.

Тако се посланик у Парламенту ФБиХ налази на четвртом мјесту са просјечним примањем од плате и паушала које износи око четири просјечне плате у Федерацији.

Посланици у Народној скупштини РС су најмање плаћени у БиХ јер они примају око 3,2 просјечне плате у Српској.

 - Очигледно је да је овдје ријеч о радикалној неусклађености посланичких примања са стандардом живота у БиХ. Посланик у Парламенту БиХ за један мјесец заради колико просјечан радних за пола године. Томе још треба додати екстремно високу стопу незапослености - наглашено је у монитору.

У монитору се наглашава да плате посланика и делегата у ПСБиХ треба системски ускладити са осталим бх. институцијама, кроз њихово регулисање постојећим Законом о платама и накнадама у институцијама БиХ.

- Потребно је обезбиједити усклађеност висине плате посланика и делегата са висином просјечне плате у БиХ у максималном односу три према један. Такође треба укинути скривене облике плата, као што је мјесечни паушал и увести финансијски пенал или ускраћивање накнаде трошкова посланицима и делегатима који одсуствују са сједница Представничког дома и Дома народа - наглашава се у монитору.

Према тренутним рјешењима, посланици ПСБиХ сами одлучују о висини своје плате јер посједују дискреционо право да кроз одлуке Заједничке административне комисије ПСБиХ самостално одлучују о висини коефицијената који се примјењују на основицу њихове плате, износу мјесечног паушала и износу других накнада које улазе у укупна примања посланика и делегата оба дома ПСБиХ.

Тако, посланици и делегати остварују право и на "паушал" који се исплаћује мјесечно као накнада за трошкове, иако се не наводи о којим је трошковима ријеч нити се захтијева њихово правдање.

- Овај паушал не представља ништа друго него скривени облик плате. Поред тога, посланици остварују и право на друге накнаде трошкова, као што су накнада за трошкове пута, накнада за одвојени живот - наводи се у монитору.

Извршни директор Удружења економиста РС "SWOT" Саша Грабовац каже да огромна неусклађеност посланичких примања са стандардом живота у БиХ јасно показује да је таква политика неодговорна и дугорочно неодржива.

- У покушају спасавања броја који тоне неопходно је приступити драстичном смањењу примања парламентараца, али и покренути свеобухватну реформу јавне управе како би се плате у јавном сектору везале искључиво за одговарајуће позиције у реалном сектору. Само на тај начин ова два сектора један другом могу постати здрава конкуренција - истакао је Грабовац.

Он сматра да посланици веома лако могу показати вољу за смањење примања и да су јалова објашњења да их у томе спречавају којекакви прописи.

- Нека се одрекну половине својих плата и дођу бар до европског просјека. У томе их нико не може спријечити - казао је Грабовац.

Економски аналитичар Зоран Павловић каже да су политички представници који су ангажовани у јавним институцијама плаћени енормно у односу на економску ситуацију у земљи и просјечне личне дохотке.

- Морао би се, користећи искуства развијених демократија запада, усагласити однос просјечне плате и плате изабраних представника власти. Што прије би требало увести платне односе као у развијеним земљама ЕУ, а то значи да плата посланика може максимално да износи три просјечне плате - нагласио је Павловић.

Реформа јавне управе

Програмски директор Центра за истраживања и студије ГЕА из Бањалуке Огњен Ђукић каже да је у БиХ огромна потреба за реформом јавне управе која је и гломазна и неефикасна.

- Иницирали смо, а и даље заговарамо реформу политике утврђивања плата у јавном сектору, која би се свела на то да ниједно занимање у јавном сектору не треба да буде више плаћено у односу на исто занимање у приватном сектору - рекао је Ђукић.

Он је истакао да је проблем презапослености у јавном сектору евидентан и у РС и у ФБиХ и да ће се морати приступити његовом рјешавању.

- Те мјере су неопходне, јер је садашње стање неодрживо. Недавно смо урадили анализу која је показала да половина средстава из буџета РС одлази на плате запослених у јавном сектору - казао је Ђукић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.