Плаћају 9,4 милиона кирије

Бањалука - Иако институције БиХ користе закупљени пословни простор површине веће од 44.000 метара квадратних, за шта се годишње троши 9,4 милиона марака, њихова оцјена је да им треба још толико, што је нереално.

Наведено је то у анализи потреба за смјештај институција БиХ коју је сачинила Служба за заједничке послове институција БиХ послије спроведене анкете којом су биле обухваћене све институције. У анализи, која обухвата преглед смјештаја институција у Источном Сарајеву, Бањалуци, Мостару и Тузли, наведени су подаци о трошковима закупа, као и недостајући простор који су институције навеле да им је неопходан за несметан рад.

Смјештај

Са анализом се упознао и Савјет министара БиХ на сједници која је одржана у петак.

- Анализирајући потребе за смјештај институција БиХ утврђено је да у Источном Сарајеву, Бањалуци, Мостару и Тузли институције тренутно користе закупљени пословни простор површине 44.539 метара квадратних, за шта се годишње из буџета издваја 9.476.195 милиона марака - наведено је у анализи која је показала да се највише новца за закуп пословног простора троши у Сарајеву.

- Укупна површина закупљеног простора у Сарајеву је 21.883 метара квадратних, за шта је на годишњем нивоу потребно више од пет милиона марака - наведено је у анализи.

На подручју Бањалуке институције су смјештене на 9.443 метара квадратних пословног простора, што годишње однесе више од 2,1 милион КМ, док се за закуп пословног простора за институције у Мостару, површине 6.925 метара квадратних, годишње издваја 1,1 милион КМ.

- У Тузли се за закуп 3.642 метара квадратних годишње плаћа 567.385 КМ, док више од 2.000 метара квадратних у Источном Сарајеву годишње кошта 473.281 марка - истиче се у анализи.

Даљом анализом потреба институција БиХ, Служба је на основу спроведене анкете дошла до података да, осим закупљеног простора од 44.539 метара квадратних, институције сматрају да им недостаје још толико. Недостајући простор, на основу исказаних потреба, износи 88.535 метара квадратних.

Највећу потребу за додатним простором у Бањалуци исказала је Управа за индиректно опорезивање (5.200 метара квадратних), у Сарајеву Дирекција за координацију полицијских тијела (5.190), а у Источном Сарајеву Државна агенција за истраге и заштиту којој је, како се наводи, потребно још 2.258 метара квадратних пословног простора.

Објекти

- Служба сматра да су институције БиХ нереално исказивале своје потребе за додатним пословним простором, а као параметар треба узети провјерени податак, а то је површина пословног простора које институције БиХ закупљују - оцјењује се у анализи.

У складу са тим Служба предлаже да се у градовима у којим су смјештене институције, у складу са расположивим средствима, набаве објекти за смјештај институција у површини коју тренутно закупљују у тим градовима.

- Набавком око 45.000 метара квадратних пословног простора у градовима гдје су смјештене, били би створени услови да институције са садашњим бројем запослених, којих без запослених у Министарству одбране БиХ има 8.151, могу обављати послове у сопственом пословном простору, чиме би се избјегло додатно издвајање новца за закуп недостајућег простора - наведено је у анализи.

Замјеник предсједавајућег Комисије за финансије и буџет Представничког дома Парламента БиХ Бошко Томић казао је "Гласу Српске" да сматра да институције треба равномјерно да се распореде по цијелој БиХ, односно РС и ФБиХ.

- Не морају сви да буду у Сарајеву и то у центру града. Прије свега, потребно је темељно изанализирати које институције уопште имају разлога да постоје, а које не - рекао је Томић.

Преглед потреба за смјештај институција БиХ по градовима

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.