Петар Ђокић за "Глас": Oд ХЕ "Бук Бијела" нисмо одустали, чекамо Црногорце

Од градње хидроелектране "Бук Бијела" нисмо одустали. Покренуте су активности на изради нове процјенe утицаја ХЕ "Бук Бијела" на животну средину и спровођење других потребних радњи, рекао је у интервјуу "Гласу Српске" министар енергетике и рударства РС Петар Ђокић.

Навео је и да се у овом тренутку не може прецизно одредити када би требало да буду завршене активности о питању откупа концесије од руске компаније "Комсар енерџи" у Угљевику. 

- То је законом дефинисани поступак и у складу са тим ћемо се и понашати - навео је Ђокић и додао да резултат "Електропривреде" у 2024. години, због лоше хидрологије, неће ни изблиза бити оном из 2023. године, када је ово предузеће остварило високу добит. Ђокић је говорио и о поступку утврђивања мрежарине коју покрећу дистрибитувна предузећа у овој години, али и односу у коалицији на републичком нивоу.

ГЛАС: Шта се дешава с термоелектранама? У РиТе "Угљевик" имамо протесте радника. Хоће ли њихови захтјеви бити испуњени? 

ЂОКИЋ: Настојимо да помогнемо колико год можемо како би се превазишли ови проблеми, да се разумије ситуација на исправан начин и нађу одговарајућа и изводива рјешења. Основни захтјев радника био је да се осигурају њихове плате, иако је познато да током више дана у децембру и јануару нису могли да раде и производе електричну енергију па самим тим нису могли фактурисати нити од било кога ишта наплатити. Цијенећи то да су они били вољни да раде, али да нису били створени сви услови за рад, тражили смо начин како да им обезбиједимо плату. Она је обезбијеђена на терет "Електропривреде", а онда ће они међусобно то питање у будућности ријешити. Други проблем који је оптерећивао раднике био је континуирани процес експлоатације угља на начин да се осигура простор на ком ће се производња моћи одвијати. Њихов захтјев у том контексту био је да им се омогући експлоатација на подручју лежишта Угљевик - исток. Концесија за експлоатацију угља на том простору је 2013. године додијељена компанији "Комсар енерџи", која је планирала изградњу термоелектране "Угљевик 3". На овом дијелу лежишта налазе се знатне резерве угља и може се организовати производња и за потребе постојеће термоелектране. На бази тога пронашли смо рјешење и омогућено је да рударска производња у постојећем руднику буде усмјерена и према дијелу лежишта које припада "Комсару". Најоптималније рјешење за несметан рад постојеће термоелектране "Угљевик" јесте то да се у потпуности преузме пројекат "Комсара" и Влада је дала чврсте гаранције да ће то подржати. На тај начин омогућићемо РиТЕ "Угљевику" приступ додатним резервама угља, што је кључно за дугорочну стабилност производње електричне енергије и осигурање континуираног несметаног рада и функционисања. Увјерен сам да смо на овај начин створили предуслове за потпуно рјешавање овог отвореног питањa које се појавило као проблем у претходних неколико седмица и изазвало забринутост радника.

ГЛАС: Када ће те активности бити завршене? 

ЂОКИЋ: Поступак је сада отворен. Дата су врло јасна и јавна изјашњења Владе, али и предсједника Републике о том питању. Активно се већ ради на томе и у овом тренутку се не може прецизно одредити када ће поступак бити окончан. Сада је потребно спровести законом утврђену процедуру коју су сви учесници на које се ово питање односи дужни поштовати.

ГЛАС: У јавност је процурио и износ колико ће Влада издвојити за откуп концесије. 

ЂОКИЋ: Немамо ми дефинисан износ. Он ће бити утврђен на основу поступка који се води, а који укључује и процјену коју ће радити независна овлаштена кућа. Тек након те процјене знаћемо шта тачно преузимамо, под којим условима и колико то вриједи.

ГЛАС: Да ли би евентуални арбитражни поступак са хрватском електропривредом могао угрозити и РиТЕ "Гацко", односно "Електропривреду РС" и снабдјевеност?

ЂОКИЋ: И у ранијем периоду, прије мог доласка на мјесто министра енергетике и рударства, било је разговора с представницима хрватске електропривреде о регулисању односа у вези са коришћењем постројења за производњу електричне енергије у Дубровнику, као и о РиТЕ "Гацко". Хрватска страна је својим актима најављивала да постоји могућност покретања и арбитражног спора у вези са РиТЕ "Гацко". С друге стране, Република Српска је тражила од хрватске стране да се примијени принцип расподјеле електричне енергије, који је био дефинисан пријератним споразумом (72% РС - 28% РХ), с обзиром на то да се електрична енергија на оба агрегата у ХЕ "Дубровник" производи коришћењем воде из ријеке Требишњице, која се налази на простору Српске. Током рата, Хрватска је нарушила принцип расподјеле на начин да електрична енергија из једног агрегата остаје у Хрватској, док се електрична енергија са другог агрегата враћа у Српску. При томе, није дефинисано питање било какве накнаде за ту расподјелу. Најбоље би било наставити дијалог са Хрватском, како бисмо међусобним споразумом регулисали питање производње електричне енергије у ХЕ "Дубровник", као и питања у вези са радом РиТЕ "Гацко", што је у интересу обје стране. Дакле, тренутно имамо два отворена питања која би заједничким радом и напорима требало споразумно да ријешимо.

ГЛАС:  Шта је са градњом хидроелектране "Бук Бијела"? Стиче се утисак да је све стало?

ЂОКИЋ: "Бук Бијела" је активан пројекат. У протеклом периоду према прибављеној грађевинској дозволи за припремне радове изграђени су потребни објекти и инфраструктура неопходнa за даљи развој и изградњу хидроелектране. Покренуте су активности на изради нове процјенe утицаја ХЕ "Бук Бијелa" на животну средину и спровођење других потребних радњи, имајући у виду захтјеве и ставове Црне Горе, која је изразила бојазан да ће изградња хидроелектране негативно утицати на Национални парк "Дурмитор". Израдом нове студије утицаја на животну средину и укључивањем Црне Горе у спровођење законом прописаних процедура имаћемо јасно дефинисан став Црне Горе о питању изградње ХЕ "Бук Бијела" који је потребан и кинеским компанијама, које су исказале интерес за извођење радова. Са друге стране, остало је отворено питање мијешања у читав овај поступак од стране Уставног суда БиХ, а у вези са надлежностима у поступку додјеле концесије. Српска је спровела поступак крајње одговорно, имајући у виду да је локација хидроелектране "Бук Бијела" у цијелости на подручју Републике Српске, а да ријека Дрина у том дијелу није граница са Србијом и додијелили смо концесију у складу са законским прописима. Остајемо досљедни у својим ставовима и сматрамо да је оспоравање и кочење реализације овог пројекта апсолутно непотребно и неутемељено. Настављамо са активностима на реализацији овог веома значајног пројекта, а након што се заврши нова студија утицаја на животну средину имаћемо јасније стање.

ГЛАС: Имате ли процјену како ће "Електропривреда" завршити прошлу годину?

ЂОКИЋ: Прошла година неће моћи поновити резултат који је "Електропривреда" имала 2023. године, када је остварена висока добит у финансијском резултату матичног предузећа. Завршни рачун је у изради и видјећемо какав ће бити исход када се сви показатељи књиговодствено евидентирају. Тешкоће које је имала "Електропривреда" у 2024. години су највећим дијелом настале зато што смо имали интензиван, а дуг сушни период који је знатно нарушио хидрологију, а самим тим и редован рад хидроелектрана и њихову планирану производњу. На крају смо, умјесто да будемо извозник, били принуђени да током сушног љетног периода и касније купујемо знатне количине енергије да бисмо обезбиједили снабдјевеност привреде и домаћинстава, што је представљало велики, a непланирани трошак. То је утицало на пословање "Електропривреде" и сигурно ће се одразити на финансијски резултат за 2024. годину. 

ГЛАС: У складу с постојећом легислативом, у току ове године спроводиће се и обавезан тарифни поступак за утврђивање износа накнаде за мрежарину, с почетком примјене од јануара 2026. Да ли то значи да ћемо од почетка идуће године имати ново поскупљење струје?

ЂОКИЋ: Тарифни поступак који помињете не одражава се на цијену електричне енергије, она је посебна ставка на рачуну корисника, али уколико дође до повећања накнаде за мрежарину, то ће се одразити на укупну вриједност рачуна. Не можемо унапријед рећи како ће бити спроведен тај тарифни поступак, али ми је познато да су зависна предузећа, односно дистрибутивна предузећа, већ упутила захтјев Регулаторној комисији за енергетику РС за покретање тарифног поступка због повећаних трошкова које тренутно не могу покрити постојећим накнадама за мрежарину. То је њихов став који су детаљно образложили у свом захтјеву. Регулаторна комисија за енергетику је та којој се таква иницијатива упућује, која је надлежна за разматрање тог питања и која евентуално одобрава захтјеве дистрибутивних предузећа. Видјећемо какав ће бити њихов став. Оно што Влада, као већински власник у дистрибутивним предузећима, мора учинити јесте то да изврши снажан притисак на дистрибутивна предузећа да њихово пословање буде у складу са свим релевантним економским принципима. То значи да морају првенствено обезбиједити стабилно и квалитетно снабдијевање крајњих корисника, као и одржавање мреже и постројења како би се спријечили прекиди у испоруци електричне енергије. Такође, морају посветити посебну пажњу контроли трошкова пословања. На томе ћемо морати инсистирати. Нека дистрибутивна предузећа се у том смислу нису понашала на адекватан начин, због чега сада имају проблеме.

ГЛАС: Какво је стање унутар републичке коалиције? Стиче се утисак да се не сусрећете, бар не јавно. 

ЂОКИЋ: Коалиција функционише. Тачно је да се дуже вријеме нисмо састали, али с разлогом, били су локални избори, који су нам свима потрошили вријеме и енергију. И тачно је да је ово тренутак у ком коалиција мора интензивније да ради и сарађује, зато што постоје бројна питања политичко-економског карактера о којима би коалиција по правилу требало да расправља и заузима заједничке ставове. Има неких отворених питања која нисмо ријешили у оквиру наших коалиционих односа, а односе се на сферу кадровске политике. Сматрам да би свака партија унутар коалиције требало да бира најквалитетније и најодговорније кадрове који ће креирати најбоља рјешења у оквиру својих задужења и позиција на које су постављени. Ту мислим на оне партије које су изворно биле на изборима као коалицијa и добиле подршку грађана, а не на оне које су се накнадно прикључиле. Има одређених настојања да подршку нашој коалицији дају и друге партије, ја не спорим та настојања, али те партије не могу бити дио ове коалиције, јер нису биле заједно са нама ни на изборима.

Гасовод 

ГЛАС: О градњи гасовода кроз Српску било је ријечи и на Свесрпском сабору који је одржан у јуну у Београду. Шта се ради о том питању?

ЂОКИЋ: Ту се ништа није промијенило. Та идеја је подржана и очекујемо да пројекат изградње магистралног гасовода буде настављен. Требало би на нивоу БиХ да се верификује међудржавни споразум између БиХ и Србије, чиме би била утврђена интерконекција на локалитету који је такође планиран, а то је шири регион Бијељине. У поступку је и одобравање интерконекције за јужни крак гасовода у БиХ, а то је подручје БиХ и Хрватске, који се дуже вријеме спомиње као споран унутар ФБиХ. Паралелно би требало да буду ријешене и једна и друга интерконекција. Нема никаквог разлога да се ове двије интерконекције не одобре. Диверсификација праваца снабдијевања требало би да буде потпуно либерализована и реализацију оваквих пројеката треба омогућити свакоме ко има економски интерес и средства за то, а корисници су ти који одлучују који правац снабдијевања је за њих најповољнији и најсигурнији. Политика блокаде оваквих пројеката мора бити одбачена у БиХ, јер је, и краткорочно и дугорочно, штетна за сваког човјека који овдје живи. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.