ПДВ скаче за два одсто?

БАЊАЛУКА - Босна и Херцеговина све ближе је одлуци да повећа стопу ПДВ-а, која данас износи 17 одсто, што, према оцјени економиста, није спорно, али под условом да се с друге стране смање фискална оптерећења на рад.

Оно што је чињеница, а што је и главни аргумент политике која ће, према незваничним информацијама у наредном периоду радити на повећању стопе ПДВ-а, је да је он тренутно најмањи у Европи и да на основу тога има простора за повећање. Према незваничним информацијама, највјероватније је да ће ПДВ порасти за два одсто односно на 19 одсто, те да ће остати јединствена стопа, која се показала као добра и захваљујући којој је ефикаснија наплата.

“Ако бисмо само повећали ПДВ, а да спустимо фискално оптерећење на рад, нашли бисмо се у незавидној позицији и аутоматски бисмо уништили потенцијале раста”, рекао је за “Независне” Адмир Чавалић, економски аналитичар, истичући да је наплата ПДВ-а тренутно најздравији дио система.

О повећању стопе ПДВ-а недавно је говорио и Зоран Тегелтија, кандидат за предсједавајућег Савјета министара БиХ, који је пред Парламентарном комисијом за избор Савјета министара БиХ рекао да је спреман подржати повећање те стопе.

“По мом мишљењу, питање није висина стопе ПДВ-а, већ намјена утрошка тих средстава, која ће по том основу бити сакупљена”, рекао је Тегелтија.

Ипак, велико је питање могу ли се приходи који би се добили повећањем ПДВ-а искористити намјенски, с обзиром на то да економисти истичу да ће то бити готово немогуће јер сам ПДВ није направљен да буде тако потрошен те да већ постоје намјенски намети који се троше ненамјенски.

“И са том повећаном стопом ПДВ-а имаћемо најнижу стопу. Прије више година Србија и Хрватска су повећале стопу ПДВ-а, а ми смо у том периоду и у вријеме кризе живјели на туђи рачуни и задуживали смо се. Колико видим, и из односа међународних финансијских институција од нас се очекује да повећамо ПДВ”, рекао је за “Независне” Горан Радивојац, професор Економског факултета у Бањалуци, истичући да је неопходно да се с повећањем ПДВ-а смањи оптерећење на рад, а да се за то мање оптерећење на рад људима повећају плате те да би једино на тај начин имало смисла повећавати ПДВ.

Још једно од питања која се постављају у случају повећања ПДВ-а је да ли ће то довести до снажнијег раста прихода. Према грубој рачуници, уколико би потрошња остала на овом нивоу, с повећањем стопе ПДВ-а од два одсто прикупило би се додатних око милијарду КМ, мада искуства земаља из региона које су повећавале стопу ПДВ-а говоре да по правилу с већом стопом ПДВ-а долази до смањења потрошње, а посљедица тога је и мање ПДВ-а.

“Мора постојати мјера, али никада се не зна колика је. Некада повећање пореза смањује наплату, смањује базу и повећава сиву економију. Ако узмемо у обзир колико је ефикасан систем наплате ПДВ-а можемо закључити да би дошло до раста наплате прихода”, рекао је Чавалић.

На искуствима Србије и Хрватске може се видјети да повећање ПДВ-а по правилу трговци искористе за повећање цијена, а посљедица тога готово увијек је пад потрошње.

“Раст стопе ће довести до општег пораста цијена и задатак државе је да то буде два одсто, а не више. То је лако исконтролисати, јер је чињеница да имамо олигопол на тржишту и да неколико трговачких ланаца држи монопол”, рекао је Радивојац.

У Управи за индиректно опорезивање (УИО) БиХ кажу да ће примјењивати оно законско рјешење које на крају буде усвојено, али да у новом Нацрту закона о ПДВ-у који је израђен нема промјене стопе ПДВ-а. Како кажу, актуелни Закон о ПДВ-у је у примјени од 1. јануара 2006. године и од тада до данас није било никаких измјена, иако су се у међувремену директиве ЕУ мијењале.

“У Нацрт закона о ПДВ-у уградили смо све оно што директива прописује, али се нисмо дотицали стопа. У случају увођења више стопа било би потребно вријеме од минимално шест мјесеци да УИО буде у потпуности спреман. То подразумијева измјену пореске апликације и додатну обуку. Наравно, то вријеме је потребно и пореским обвезницима који ће морати да прилагођавају своја софтверска рјешења која прате њихов рад”, рекао је за “Независне” Ратко Ковачевић, начелник Одјељења за комуникације УИО.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.