Патрик Мун: Узнемирујући приједлози за реформу три закона

Амбасадор САД-а у БиХ Патрик Мун објавио је на свом блогу нови коментар о недавно предложеним измјенама три важна закона: Закон о јавним набавкама, Закон о сукобу интереса и Закон о слободи приступа информацијама.

Мун се на почетку осврнуо на свој говор од прошле године који је држао на Факултету за међународне студије Универзитета Џон Хопкинс у Вашингтону, а гдје је говорио о спорости политичког процеса у Босни и Херцеговини, запажајући да пречесто изгледа да се то кретање може описати као "два корака напријед, корак назад".

Моћно оружје у борби против корупције

"Нажалост, сада вјерујем да је динамика напредовања на путу БиХ према NATO и ЕУ стопирана чиме се грађанима ускраћују предности које пружа пуна интеграција у Европу. Назадовање ми се чини особито изражено када размишљам о недавно предложеним измјенама три важна закона. Оно што ме забрињава није само садржај предложених промјена за сва три закона, него и начин на који су те промјене предложене. Многи грађани ове земље, посебно они из медија и невладиног сектора, исказали су своју забринутост и тражили да им се придружим и да у јавним иступима говорим о томе и покушам скренути пажњу јавности на ове озбиљне проблеме", написао је Мун.

Он наглашава да су закони о јавним набавкама у БиХ без сумње неадекватни и да их је потребно реформисати јер је то област која је често извор превара и корупције.

"Моје колеге из ЕУ вам могу потврдити да је БиХ једина земља у регији која још увијек није превела у закон директиве о јавним набавкама ЕУ које постоје већ 10 година. Закони о јавним набавкама БиХ морају бити реформисани на начин који ће побољшати транспарентност и јасније утврдити одговорност. Иако има неколико приједлога за промјену постојећих закона о јавним набавкама, вјерујем да је процес ревидирања јавних набавки најбоље започети од невладиног сектора и посебно од ЕУ која има експерте за ову област, те да би била грешка ограничити дискусију на уреде политичких странака. Ови независни стручњаци заговарају сљедеће: да се отвори процес, да се осигура да државни дужносници који раде на набавкама имају потребне вјештине и обуку, да се ти појединци и њихове организације сматрају одговорним за своје одлуке, да се децентрализује жалбени процес и да се, први пут, уведу антикорупцијске мјере и санкције за кршење закона", каже Мун и предлаже да власти уваже мишљење и стручност људи из невладиног сектора чији је циљ да се квалитетне промјене направе већ сада.

Амерички амбасадор се осврнуо и на Закон о сукобу интереса који се налази у Парламенту БиХ казавши да су ти закони моћно оружје у борби против корупције, но оно што је чуо о Нацрту приједлога измјена овог закона није обећавајуће.

"Не треба пустити лисицу да чува кокошињац"

"Према нацрту измјена предлаже се успостава комисије која је састављена углавном од парламентараца који одлучују о томе да ли су њихове колеге потенцијално у конфликту интереса. С обзиром да институције у БиХ још увијек немају чврсту структуру, то би могло бити проблематично јер комисија не би била независна. Текст приједлога који омогућује прекид истраге о конфликту интереса ако дужносник 'елиминише' разлоге конфликта изгледа као да је срочен да би олакшао живот парламентараца, а не да би судионике у власти сматрао одговорним за њихове активности. У дијелу Оклахоме, одакле ја долазим, кажу 'не треба пустити лисицу да чува кокошињац'. Ја мислим да је та порука примјењива и овдје, у БиХ. Пречесто сам видио да политичари из једне етничке групе стану у заштиту политичара из других група како би, заузврат, добили сличну 'заштиту' за своје политичаре. Ова корумпирана пракса не би се требала настављати у бх. парламенту. Надам се да ће се парламентарци сјетити да је њихова улога да штите опште добро и да ће појачати своје напоре на елиминацији проблема конфликта интереса, умјесто што га покушавају гурнути под тепих", стоји у Муновом коментару.

Закон о слободном приступу информацијама посебно, истиче, брине људе који кажу да би ове промјене зауставиле напредак који је постигнут када је ријеч о отворености и транспарентности и да би оне буквално наопачке изврнуле садашњу филозофију отворености, те да би објављивање информација о властима постало изузетак, а не правило.

"Ово би поткопало основни принцип интереса јавности и закон би лишило основних начела. Неки предложени амандмани би такођер поједноставили процедуру одбијања захтјева за достављање информација и прекинули би досадашњу праксу да се случајеви обрађују појединачно", пише Мун те закључује да сваки од ова три случаја је сам по себи проблематичан.

" Заједно, овај сет предложених промјена, чини се, наговјештава ширу негативну причу о системском деградирању демократских институција и принципа у БиХ. Зашто политички лидери и владини званичници кажу да се желе борити против корупције, а потом предлажу законе који олакшавају непотизам и који омогућавају да се проблеми са јавним набавкама наставе? Зашто говоре да желе модерну демократију, а предлажу законе који умањују транспарентност и јавности ограничавају приступ информацијама о основним активностима власти? У вријеме када БиХ треба да ради на осигурању већег степена демократије, није ни чудо да су грађани БиХ очајни док посматрају како њихови парламентарци земљу воде у погрешном смјеру. Предложене промјене подривају настојања да се ојачају и деполитизирају бх. институције и истовремено представљају напад на права свих грађана да буду информирани и да на основу тих информација доносе одлуке. У протеклом периоду је било доста декларативне подршке и исказаних добрих намјера у борби против корупције. Било би корисно ако би се политички лидери договорили да испоштују постојеће механизме заштите и ојачају оне које треба ојачати. На крају крајева, у демократском друштву власти морају служити грађанима, а не политичким странкама", закључује Мун.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.