Партије искористиле кризу за почетак кампање

БАЊАЛУКА - Иако би нови општи избори тек требало да буду расписани крајем прољећа 2026, у БиХ већ све полако прима мирис предизборне кампање, а доказ за то су позиционирање и реторика званичника, платформе из страначких централа те отворени састанци функционера с циљем да се на наредној провјери код бирача појаве као јединствена опција те тако уједињени дођу до циља.

Први послијератни општи избори су спроведени у септембру 1996. године, а након тога су одржавани сваке друге године, све до 2002. Послије те године је установљена пракса да буду сваке четврте године, тако би идући, према стандардном изборном календару, требало да буду почетком октобра идуће године, односно око шест мјесеци након њиховог расписивања. 

Предстојећи општи избори, на којима бирачи одлучују ко ће у новом циклусу представљати БиХ, односно институције Српске и ФБиХ, су десети по реду. Прича о новој провјери воље бирача почиње да се отвара у вријеме једне од највећих политичких криза од Дејтона до данас усљед маневара Кристијана Шмита са позиције високог представника у БиХ те нетрпељивости до које је дошло између изборних побједника с краја 2022, који су се тада, на изненађење многих, експресно договорили о принципима на основу којих су и формирали власт. 

Поруке и платформе 

Власт коју су на нивоу БиХ након објаве изборних резултата 2022. скројили СНСД са партнерима из Српске, бошњачки блок "тројка" у којем су СДП, НиП и НС те ХДЗ, као представник хрватске стране, некако је функционисала до ове године. Бошњаци су, наиме, прекинули партнерство са странком Милорада Додика те се окренули опозицији из Српске, у којој су СДС, ПДП и Листа за правду и ред, настојећи да их и званично уведу у власт. 

Међутим, то им не полази за руком због снаге коју у институцијама, посебно у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ има СНСД, али и ХДЗ БиХ, који је такође испоставио своје услове под којима може да прихвати нова лица у власти. 

Политички раскид дојучерашњих партнера, ојачан чињеницом да је Шмит којег Српска не признаје за високог представника у БиХ, јер није именован у складу са процедурама у Савјету безбједности УН, ипак посегнуо за бонским овлашћењима и наметао законе, по основу којих је и започео судски процес против предсједника Републике у Суду БиХ је изазвао реакцију Српске. Она се огледа у виду аката који су усвојени у републичком парламенту, а све то је дало и својеврсни вјетар у леђа преурањеној кампањи. 

На то је отворено упозорио предсједавајући Дома народа Никола Шпирић (СНСД), кога са позиције покушавају смијенити двије "тројке", ријечима да је предизборна кампања за 2026. прерано почела у оба дома парламента БиХ.

Изјаве и активности чланова оба дома Парламентарне скупштине, оцијенио је, не указују на то да постоји стварна жеља за усвајање закона и спровођење европских реформи, него за продубљивање политичке кризе у БиХ.

Он је у изјави Срни указао на то да је за многе од њих европски пут странпутица, а европски манири непознаница.

- Када полицијске методе уђу у парламентарне клупе, ту је крај демократији. Притисци који се појачавају неће промијенити чињеницу да предсједавајући Дома народа примјењује, а не тумачи Пословник. Тако ће бити и убудуће - поручио је Шпирић.

С друге стране неки су с ријечи већ прешли на дјела, с циљем позиционирања пред изборе. Међу њима су СДС и Независни покрет "Својим путем - Игор Радојичић", који су у априлу, како је саопштено послије састанка делегација, исказали опредјељење за усаглашен наступ опозиционих странака 2026. и да ће утврдити облике и платформу за ближу сарадњу и дјеловање.

Покрет је отишао и корак даље. Прије неколико дана су представили кључну политичку платформу под називом "Друга(чија) Република" која ће бити и основа за израду изборног програма за опште изборе.

И док се увелико спекулише да о наступима на изборима причају и у другим водећим партијама власти и опозиције, у оним мањима већ отварају карте. У просторијама Републичке странке Српске (РСС) у Бијељини недавно су се за истим столом нашли представници РСС-а, Народног демократског покрета (НДП) и Поткозарског народног покрета (ПНП). Кључна тема било је управо могуће заједничко дјеловање током општих избора у БиХ.

- Избори који слиједе 2026. носе посебну одговорност свих политичких актера у Републици Српској, у сјени глобалних промјена које су на сцени. РСС је одлучио да већ сада почне разговоре са политичким странкама које имају јасне економске и развојне планове те програме који су посвећени прије свега добробити сваког појединца у Српској - наведено је тада у саопштењу из РСС-а који је са тим странкама разговоре о сарадњи отворио у марту.

Обећања и позиције 

Изборни циклуси су годинама под лупом организација из НВО сектора, гдје подвлаче да је земља у сталној кампањи те сматрају и да власт и опозиција повлачењем потеза са примјесама предизборне кампање настоје да прикрију грешке и неуспјехе из актуелног мандата.

На то је указао и члан Коалиције "Под лупом"“ и предсједник Форума грађана Тузла Вехид Шехић. 

- С обзиром на то да се избори, односно локални и општи, смјењују сваке двије године, земља је стално у кампањи. Треба доста времена и за конституисање извршне и законодавне власти и док се окренемо, већ смо у предизборној години. Тако је и ове године. Волио бих да политичари више говоре о мандату који траје, о томе шта су урадили и зашто не ураде сад оно што представљају као ново изборно обећање, када имају легалитет и легитимитет од стране бирача који су их изабрали - истакао је Шехић за "Глас Српске". 

Сматра да, у суштини, они бјеже од рјешавања горућих питања. 

- Најбоље је, дакле, планирати нове изборе кроз индивидуалне и заједничке иступе политичара и странака, али то је нажалост наша реалност. Политика је изгубила смисао, а мудри људи кажу да када у политици нестане морала и етике, да је и она неуспјешна. Ми, нажалост, живимо то вријеме - оцијенио је Шехић, уз нагласак да су странке урадиле мало и да је у народу доста неповјерења према њима. 

Сличан став дијели и политички аналитичар Младен Бубоњић. 

- Странке су стално у кампањи у настојању да придобију бираче и заузму позиције, а сада је то додатно подстакнуто тренутном кризом која има карактер и друштвене и политичке кризе, у неким аспектима чак и безбједносне. Од пресуде предсједнику Српске доста тога се издешавало - рекао је Бубоњић за "Глас Српске". 

Сматра да политички актери све више постају свјесни пат-позиције у којој се налази БиХ. 

- Без обзира на настојања да ова криза буде ријешена, све више се све пребацује на колосијек општих избора који су пред нама и све снаге се усмјеравају ка томе. То се види и по наративу и по понашању те свијести да криза неће бити ријешена сама. Странци су поручили да се неће мијешати, да се све препушта домаћим актерима, а они немају ни знања ни воље да то ријеше, као и протеклих година - рекао је Бубоњић, који сматра да би актуелна бошњачка "тројка" могла да буде највећи губитник наредних избора, односно да се може очекивати повратак СДА. 

Додаје да ће занимљиво бити пратити како ће наредни избори на крају бити спроведени, а у јавности се већ спекулише ко ће спровести изборе. Да ли ће то бити Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ или ће Српска остати при томе да то буде републичка комисија, а познаваоци прилика упозоравају да ће доста тога зависити и од другостепене пресуде предсједнику Српске која се очекује. 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.