Парламент БиХ затражио детаљне одговоре од готово трећине институција: Уговори о дјелу у сивој зони

САРАЈЕВО - Ангажман спољних сарадника по основу уговора о дјелу из заједничке касе на нивоу БиХ, од 2015. године, извукао је више од 25 милиона марака, а посљедња упозорења ревизора су упалила аларм те је затражено да прозвани детаљно образложе ко је, због чега и колико дуго запослен по том основу.

Уговори о дјелу представљају нетранспарентан, а тиме и сумњив ангажман у јавном сектору, а на њих се годинама скреће пажња на нивоу БиХ, посебно у ревизорским извјештајима о финансијској ревизији институција. Пресјек стања у 2020. години је достављен у парламентарну процедуру, а указано је да је за измирење издатака по основу уговора о дјелу те о привременим и повременим пословима лани потрошено 6,88 милиона КМ, односно 950.000 више него годину раније.

Ревизори су, чешљајући финансијске и пословне књиге институција БиХ, и лани евидентирани на неким адресама праксу дугогодишњег ангажмана по основу уговора о дјелу за обављање послова које према опису одговарају систематизованим радним мјестима. Утврђено је и да су неки по том основу остали у “радном” односу током цијеле године, а поново је упозорено да је то посебно осјетљиво јер нема ни јасних прописа о томе за које послове се могу закључити такви уговори и под којим условима. Слично замјерке, из Канцеларије за ревизију институција БиХ, су стизале и ранијих година, кад се указивало да се спољни сарадници ангажују и за неке послове на којима је већ запослен неки службеник.

- Ангажовање особа по уговору о дјелу треба спроводити у изузетним и хитним околностима када то природа посла захтијева и не би смио бити пракса, јер представља нетранспарентан вид запошљавања. Уговоре о дјелу треба закључивати једнократно, за обављање тачно одређеног посла, а не у континуитету дужи низ година – став је ревизора.

Своје виђења стања у институцијама су доставили у Парламент БиХ и то у оквиру прегледа понављања најчешћих налаза ревизије од 2015. до 2020. У категорији “Слабости при запошљавању особа по основу уговора о дјелу за 2020. годину” истакнуто је да је та бољка евидентирана у 27 институција од Предсједништва БиХ, преко министарстава, до агенција и других.

То је био повод да посланик Наше странке Мирјана Маринковић - Лепић на свим тим адресама затражи одговоре на питања ко су сарадници, за које послове су ангажовани, на који временски периоду те колико су издаци по основу тих накнада и припадајућих пореза и доприноса. Лепић Маринковић, која је члан Комисије за финансије и буџет у Представничком дому Парламента БиХ, за “Глас Српске” истиче да се мора водити политика чистих рачуна.

- Ово је једна од ставки која се понавља у ревизорским извјештајима. Ту се не поштује природа уговора о дјелу, јер ово није уговор из области радног права, а у ствари се користи за попуњавање празнина. Није ријеч о хитним ни о привременим и повременим пословима које дефинише Закон о раду. Треба нам доста одговора, јер се велики новац издваја за те уговоре - каже Маринковић - Лепић.

На нивоу БиХ формирано је 75 институција у којима је запослено око 23.000 особа, међу којима су и припадници Оружаних снага. Велики дио се односи на сараднике и савјетнике за све и свашта, што су показале раније анализе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.