“Пада” сваки стоти радник на црно

Бањалука - У Републици Српској, према процјенама Савеза синдиката РС, на црно ради око 80.000 особа, а инспектори су прошле године открили 833 таква случаја или скоро тек сваког стотог радника којег послодавци нису пријавили.

И док су у Инспекторату РС задовољни урађеним, наводећи да се број откривених случајева повећава, у Савезу синдиката РС оцјењују да статистика показује да је ситуација катастрофална и да се инспектори морају одлучније ухватити у коштац са овим проблемом, који значајно смањује прилив новца у касу РС и јавних фондова. Избјегавањем да пријаве раднике послодавци не плаћају доприносе на њихове плате, због чега без новца остају фондови ПИО, здравственог осигурања и дјечије заштите, Завод за запошљавање, али и буyет РС у који се слива порез на плату. Тиме су угрожена и права радника, који остају без радног стажа и здравствене заштите.

У Инспекторату РС истичу да је републичка инспекција рада у 2011. години контролисала 2.447 уговора о раду и пријаве на обавезне видове осигурања. Истакли су да су инспектори пронашли 562 радника који нису имали закључен уговор о раду са послодавцем нити су били пријављени на обавезне видове осигурања.

- Број лани откривених непријављених радника био је 833. Раст тог броја је резултат већег броја контрола у тој области, укупно 2.707, али и константних акција током цијеле године на сузбијању рада на црно - истакли су у Инспекторату.

Предсједник Савеза синдиката РС Ранка Мишић каже да се инспектори морају јаче супротставити раду на црно.

- Катастрофалан је податак да је од 80.000 људи који раде непријављени, лани откривено само 800. То је недопустиво лоше, због чега се хитно морају увести оштрије контроле - истакла је Мишићева.

Додала је да резултати рада инспектора показују да треба нешто мијењати у њиховом раду.

- Рад на црно је попримио размјере епидемије која је штетна за раднике, буyет РС, а посебно јавне фондове. Процјена је да се од 80.000 радника који раде на црно годишње за доприносе изгуби око 26 милиона марака. Када би 20.000 радника увели у легалан однос, мјесечно би било инкасирано око шест милиона марака, чиме би се добро покрпали дефицити у фондовима - нагласила је Мишићева.

У  Инспекторату одбацују оптужбе на рачун рада инспектора, наводећи да предузимају све потребне мјере у борби против рада на црно и да свакодневно откривају непријављене раднике.

Према њиховим подацима, ангажовање радника на црно најчешће је присутно у мањим предузећима.

- Ради се најчешће о угоститељству и туризму, трговини, експлоатацији и преради дрвета и услужним дјелатностима - истакли су у Инспекторату РС и додали да су у контролама уочили да у посљедње вријеме послодавци одјављују обављање дјелатности код надлежних органа, послије чега настављају са радом на црно.

Економски аналитичар Зоран Павловић истиче да је рад на црно процвјетао због тога што је од 1. јануара 2011. године укупна стопа доприноса повећана са 50 на 62 одсто.

- Раст броја радника на црно је сасвим логичан јер када год се повећају намети послодавцима, резултат је мањи број запослених у редовном радном односу - истакао је Павловић и додао да се због тога мора размишљати о растерећењу привреде.

Казне

Послодавци који крше закон непријављивањем радника суочени су са казнама прописаним Законом о раду.

- Законом о раду прописана је казна у износу од 2.000 до 15.000 марака уколико послодавац прими радника, а да претходно није закључио с њим уговор о раду и није га пријавио на обавезне видове осигурања - истакли су у Инспекторату РС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.